Српски књижевни гласник

524 Српски Књижевни Гласник.

тренутку готов да свога великога трагедијописца Пјера Корнеја потпуно заборави пред славом којом је био обасуо његовог млађег брата „плитког и отужног“ Тому Корнеја, чија је безначајна трагедија Тимокраш, са својих осамдесет представа, била највећи драмски успех „златнога столећа.“ Потомство, на срећу, поправља погрешке прошлости, и постављајући на своја места лажне величине, одаје пуно признање оним песницима чију истинску снагу њихово доба није могло да осети. ::

Таквих појава има у свима књижевностима и у свима временима. Колективне психологије нису у свима генерацијама једнаке, исто тако као што и висина и сигурност њихових укуса није увек иста. Према томе, било је и биће увек писаца који умеју да се, интуитивно или срачунато, користе слабостима свога доба, угађајући ситним и пролазним нагонима или ћудима својих савременика. И да би „опсена“ била потпуна, често пута се, случајно или вештачким путем, безбројним срећним околностима, које потомству није лако размрсити ни објаснити, око једног имена или око једног дела испреде такав општи интерес, да се утицају његовом ни најсуморнији књижевни духови дотичне епохе не могу отети. И треба да протече много месеца и година, па да се дође до једне историјске удаљености са које ће се моћи потпуно незаинтересовано посматрати догађаји прошлости, и одакле ће се, гледање кроз „историјску перспективу“, све старе ствари видети на своме правоме месту.

У нашој књижевности је, у томе погледу, ванредно карактеристичан случај са Немањом, историјском драмом Милоша Цветића.! Та драма је у своје време била подигла шума и галаме више но ма које друго дело у нашој књижевности. Она има једну чудну историју неразумљиво великог успеха, али данас је потпуно заборављена. Може се помињати још само ради библиографске потпуности, или као куриозитет.

Цењена данашњим критичким мерилима, та драма не показује ниједну добру огобину. Прво што пада у очи јесте велика старинска наивност у целоме њеном склопу. Она сва у многоме подсећа на рђаве историјске трагедије и драме којима су нашу књижевност .обилно некада снабдевали један

! Милош Цветић, Немања, историјска драма у пет чинова. Београд, 1887.