Српски књижевни гласник

528 Српски Књижевни Гласник.

се напретку који је појавом драме Немање учињен у нашој драмској књижевности“ и сматрајући за дужност „дати видна доказа свога поштовања и захвалности писцу тога дела“ приредила је у његову част, 28 фебруара, велики банкет на коме су биле заступљене све грађанске корпорације престоничке.! Један грађанин београдски био је расписао конкурс са наградом од 200 динара у злату за најбоље компоновани марш у част Милоша Цветића, и који би носио његово име, а на игранкама и забавама београдским највидније место у „реду игара“ заузима Немањино коло, написано још за прву представу. 7

Исто толико колико публика, Немањом је била одушевљена и сва тадања критика наша. О Цветићевој драми се, скоро без изузетка, писало само изванредно похвално. Као прва критика може се узети сам реферат позоришног одбора, чији су чланови били Милорад П. Шапчанин, Милован Глишић, Д-р Владан Ђорђевић, Лаза Лазаревић, Стеван Поповић и Љубомир Ковачевић, шест књижевника који су „признали венац“. „Писац је ову драму — вели се у њиховом реферату — радио са озбиљном студијом. Карактери су маркирани са особитом пажњом. Свака, ма и најнезнатнија особа у драми засебан је карактер. Дело је скроз пуно живота и радње. Писац се одликује ретким познавањем сценичности : сва бинска техника и сценарија обележена је до ситница. Драма је пуна лепих мисли, ситуација. Поред тако и сувише азбиљне теме за једну драму, као што је уједињење државно, писац је вешто уплео и нежну љубав, која по својој романтичности и чедности приличи ХП веку, па и кроз ту саму љубав провлачи се као црвени кончић државничка мисао Немањина. Свака особа у драми има своју засебиту акцију. То нису марионете што се мичу по жици овога писца, него истински живи људи од пути и крви, који одиста живе, раде, осећају. Тенденција је патриотска. Драма је писана прозом, али једром, лепом, пуном појезије, да не уступа стиху.“% Ову ванредно наивну критику, у којој све што је речено, од прве до последње речи, показује савршену неразвијеност књижевног укуса, понављали су више или мање многи други који су о Немањи

! Нова Усшавносш, Београд, 1887 Бр. 29. 2 Ibid, 6p. 26. 3 JJoaopnuume, 1887 — Crp. 38.