Српски књижевни гласник

Из „Прологомена за Једну Теорију Естетике“. 537 Кашедрала Трговине. Ова готичка архитектура, која је први већи покушај архитектонског изражавања једне нове религије, са своја два крила, торњем који доминира крилима, као глава орла, куполом као кљуном, нигом симетрички поређаних кула и кулица, и других архитектонских облика од портала до палмета, са својим перистилом као у Свешом Павлу и мозаицима као у Свешом јовану Латшеранском, — Катедрала Трговине, и покрај свег заинтересованог циља, изражава, на један природно спутан начин, једну нову архитектонску мисао. Наравно, и у њој, као и у красној Њујоршкој железничкој Главној Станици, као и са Вашингтонским Капишолом, и тако даље, главни је циљ, са естетичко-архитектонског, скренут на социјално-економски циљ.

И на овој религији, дакле, као и на оним старим, „дух времена“ је предоминантан : главно је и основно-архитектура и естетичко-архитектонски циљ. Као оно у Свешом Писму што уз етички циљ као главни иде и естетички који више избија из снажне етике, јер је једна онако интуитивна етика у свом изразу већ самим тим естетичка, — тако и у овим архитектурама, уз један социјално-етички и економски циљ иде и естетички и, у колико га има, иде из истих разлога.

На супрот највишој музици и лирици и, донекле, највишем сликарству, плесу и скулптури, уметности у својим највишим примерцима, примерцима у којима се изражава опште људско и вечно људско, оним квинтесенцијално људским што је једно, исто и јединствено кроз све мене, покрете и утицаје — на супрот свим тим уметностима и у највишој архитектури, из разлога социјално-економских у највишем смислу те речи, „дух времена“ је неизбежан, осећа се на сваком изразу и господари из основе од основе па до врха.

(Крај у идућем броју ) БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.