Српски књижевни гласник
538 Српски Књижевни Гласник,
пе прате фи
НЕМАЧКЕ МИСЛИ О ПАРЛАМЕНТАРИЗМУ.
Hasbach, Die parlamentarische Kabinettsregierung 1919. Piloty, Das Parlamentarische System 1917.
Бисмарков политички систем, као што је познато, значио је јаку владу а слаб парламенат. Цар, двор, висока бирократија, врховни војни кругови представљали су праву власт. Рајхстаг је био једна послушна скупштина, неспособна за озбиљну опозицију. Министарска одговорност није постојала, и влада је могла радити више или мање све што је хтела. Модерне. партијске организације и политичка култура масе нису постојале; Рајхстаг стога није представљао никакву социалну снагу, и парламентаризам који је био ухватио корена код осталих народа, није могао да се одомаћи код Немаца. Требао је да дође овај велики рат, па да Немци, пред огромним погрешкама своје владе, почну мислити о потреби јаче парламентарне контроле. Питање које се тада поставља, није: „монархија или република“, него „бирократска влада или парламентаризам“. јавла се читава једна група млађих демократа, као Дернбург, Прајс, Делбрик, која у научним часописима, политичким новинама, на јавним зборовима, почиње пропаганду у корист парламентаризма. Овај покрет изазвао је одмах отпор старих консервативаца. Њихово гледиште изражено је у списима два университетска професора, Хасбаха и Пилотија, чије смо називе дали горе. Хасбах је типски немачки консервативац, који, и поред свих студија парламентаризма које је правио на лицу места у Енглеској, не може парламентаризам никако да свари. Пилоти покушава да буде објекТИВНИјИ, али поред свега тога ни он није у стању савладати извесне урођене антипатије према енглеском парламентаризму. Хасбахова и Пилотијева критика парламентаризма заслужује да се нарочито проучи; по њој ће се најбоље видети у чему се управо састоји разлика између енглеског и немачког политичког менталитета. |
1
Хасбах напада парламентарну владу у. име саме демократије. Парламентаризам није демократија. Ова значи надмоћност општег интереса: парламентаризам, међутим, ставља на прво место интересе оне странке која има у парламенту