Српски књижевни гласник

Немачке Мисли о Парламентаризму, ___539 већину. Демократија значи учешће целога народа у државним пословима; парламентаризам се измеће у диктатуру једне партизанске владе. Демократија значи да сваки грађанин, поред права да учествује у јавним пословима, има да понесе пуну одговорност за своје јавне акте. Парламентаризам, напротив, јесте режим неодговорности; она странка која има већину, покрива својим вотумом најкрупније погрешке својих људи. Конституцијонална монархија са режимом одговорности и антипартијском владом представља „најдемократскији облик владавине“. i

Логично је да један консервативац, као што је Хасбах, упорно брани конституцијоналну монархију, „идеални тип државног уређења“. Њену надмоћност над парламентарном монархијом доказује овако. Прво, у спољној политици конституцијонална монархија показује више сталности и јединства; у унутарњој политици у владаоцу се има један орган који се уздиже изнад партија и локалних интереса. Друго, у конституцијоналној монархији на чело државне управе. не долазе дилетанти и професионални политичари, већ пословни и стручни људи. Треће, парламентарна монархија честим министарским променама и кризама: потреса читав државни апарат и спречава доследно извођење извесног плана. Чешвршо, у конституцијоналној монархији власт није у рукама ни мањине ни већине. Влада се образује по нахођењу владаоца без обзира на мањину или већину. Због тога што влада није партијска, не осећа се притисак већине над мањином, и ова последња не долази у искушење да се служи револуционарном тактиком. Пешо, правни режим могућан је пре у конституцијоналној монархији него у парламентарној, и то због тога, што је у конституцијоналној монахији остварено начело поделе власти, док је у парламентарном систему извршено спајање власти. Шесто, само у конституцијоналној монархији закон је општа . воља. Уколико демократија тражи, да се власт уздиже изнад локалних и партијских интереса и да све посматра са општег становишта, у толико је и конституцијонална монархија демократска владавина.

После револуције у Немачкој 1918 године конституцијонална монархија претрпела је потпун пораз. Хасбах не може да се измири са новим стањем, и потпуно је уверен, да ће разочарани немачки народ тражити да се васпостави стара