Српски књижевни гласник

Немачке Мисли о Парламентаризму. 541

народом, да је постао за њ нераздвојан од националне величине и спољашњег престижа. Хтети увести парламентарни систем у Немачкој, значило би доћи у сукоб са неодољивим историјским и социално-психолошким чињеницама. У осталоме, правилно функционисање парламентарног система претпоставља двопартијски систем. У Немачкој пак постоји једно мчоштво фракција, које се још нису консолидовале у велике политичке странке, и које стога не би биле у стању дати сигурну основу за парламентарне кабинете.

li

Пилоти није тако одлучан противник парламентарног система као Хасбах. Хасбах га сасвим одбацује; Пилоти је само неповерљив према њему, и пишући о њему пре немачкога слома, предлагао је да се прво учини с њиме експеримент у неколико државица, па тек ако би ту дао добрих резултата, могао би се завести у целој Немачкој... |

Ова одвратност чак и код културних Немаца према парламентаризму објашњује се немачком мржњом према свему. што је енглеско. Признати да је парламентарни систем бољи од конституцијоналног, значи признати политичку надмоћност Енглеске над Немачком. Немачка, у којој је све до револуције од 1918, владао краљ са бирократијом без правога учешћа Народне Скупштине, сушта је противност Енглеској. За Немце је све до недавно политичко васпитање народа сматрано као непотребно, јер су се владалац и бирократија бринули за њега. Немац се тешко може одвојити од своје бирократије; Енглез још теже од партије, парламента и политичке слободе. Немци имају и сувише много вере у пословну бирократију кад држе, да државне послове треба поверавати само стручним и пословним људима. Они су још увек тог уверења да се друштвени и политички живот може регулисати озго.

Ту је и основна погрешка Хасбахове тезе. Бирократија и владалац, који живе далеко од великих социалних покрета, потонули у акте и спутани у шаблоне, не могу бити велики фактори друштвеног прогреса, како их замишља Хасбах, Велике реформе не долазе од бирократије, већ из социалног живота и активности маса. Бирократија не ствара; она само даје облик већ створеној акцији масе; конструише. нешто што у ствари већ постоји. У стварању новог имају више