Српски књижевни гласник

542 , :. Српски Књижевни | ласни“,

удела они, који се налазе у самом социалном животу, на његовим изворима, него они који. су ван њега, или у најбољем случају на његовим врховима. Бирократија ретко кад има један општи поглед“ на 'једно плтање, већ увек једно једнострано, уско гледиште. Она је у немогућности, да створи нешто веће, · јер је сувише одвојена од јавног мнења и спутана. у 'формализам. Стручност у влади не даје довољно гарантије за коначни успех. Парламентарна влада Енглеске дала је у политичком и државном животу много бољих резултата него стручна чиновничка влада у Немачкој. За време рата политички кабинет Француске и Енглеске показали су се много више дорасли ситуацији него чиновничке владе Немачке и Аустрије. Чист чиновнички кабинет представља. једну крајност као и чист партијски кабинет другу крајност. Ниједно ни друго не задовољава. И једино могуће решење је у овом питању, да се на чело управе земље поставе професионални политичари са сталним стручним начелницима и привременим политичким начелницима, који са министром долазе и одлазе.

Поред бирократије, Хасбах истиче још и владаоца. Владалац се уздиже изнад ситних и локалних интереса и узима ствари са општег становишта. Али, и ако владалац стоји изнад партијских интереса, то још не значи, да он стоји и изнад својих личних интереса и да се одрекао тежњи за личним режимом. Ретки су то случајеви у политичкој историји, кад је владалац имао толико моралне снаге и социалне културе да се сам одрече личног режима. Напротив, пре би се могло историјски доказати да владалац тек у борби са народом долази до свести о потреби уступака демократији.

У конституцијоналној монархији даје се владаоцу могућност да оствари лични режим, и у исто се време тражи од њега, да се стави изнад својих личних прохтева, што је доиста једна психолошка немогућност. Лични режим у данашњем друштвеном поретку може се ограничити само парламентарним системом. Овај систем онемогућава и свевласт владаоца и свевласт парламента. Владалац и парламент деле управну и законодавну власт и узајамно се контролишу. Гарантија демократије у конституцијоналној монархији врло је слаба, ако је појединац — Владалац — а не цела друштвена заједница,