Српски књижевни гласник

"Немачке | Мисли о Парламентаризму. ње 543

позван да демократију обезбеди. Демократија није ни поникла у глави појединаца већ у потребама друштвене заједнице.

Хасбах је мислио, да је сва политичка питања решио стварањем професионалног представништва у конституцијоналној монархији. Он није видео да је тиме створио повод за вечите сукобе. Професионално представништво, као орган професионалних интереса, и влада коју поставља владалац по своме нахођењу, представљају две идеологије — идеологију професија и идеологију владаоца. Сукоб између ових двеју идеодогија неизбежан је. Интереси професија у највише случајева пашће пред интересима владаоца, и лични режим победиће.

Хасбах је хтео да измири конституцијоналну монархију и бирократију са демократијом, што је врло тешко, и управо немогуће. Судбина Хасбаховог покушаја јесте обична судбина свију рационалиста у политици. За њих је логична вредност већа од социалне вредности. За њих има више значаја рад онога, који је стручан, па ма био удаљен од социалног живота, него рад онога који практично учествује у социалном животу. Основа поставка Хасбаха је и правно и социолошки погрешна: што год је човек стручнији и удаљенији од социалног живота, све је објективнији у оцени појава социалног живота; боље је имати једног објективног владаоца и објективну стручну бирократију на управи земље него субјективни партијски парламенат и кабинет. Али Хасбах заборавља, да објективност и стручност није једини услов за прогрес и за демократски режим. Консервативни Немац тешко се измирује са парламентарним системом, који ограничава власт монарха

и бирократије. ФЕДОР НИКИЋ.