Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 545

земљораднике жуте расе, чија вредноћа, штедљивост и плодност превазилази ону људи беле, црне и црвене коже, Јапан постаје опасан Америци. Учвршћујући своју контролу Haj Кинеском, црпећи из ње велике количине сировина, тражећи изузетни положај на Камчатки и у Сибиру, Јапан постаје противник Сједињених Држава. Имајући и савез са Великом Британијом, Јапан развија један нови империализам, који прети америчкој економској и политичкој надмоћи у обема Америкама. И зато Америка хоће за времена чист рачун. Она је, у осталом, још почетком априла о. г. упутила једну ноту у Токио, Париз и Лондон, у којој је обележила јасно своје мишљење и држање у Тихом Океану. У тој ноти, по0з3натој под именом „Кључ америчке политике у Тихоме Океану“, одбијајући да ратификује цео Версаљски Уговор, Хардинг је казао да задржава сва права ратујуће стране. Он не признаје ниједан мандат дат тим уговором појединим Силама, па ни мандат Јапану да окупира и администрира Каролинско острво јап (острво врло важно као станица за каблове, главна пролазна мрежа телеграфска између Америке и Далекога Истока; од првостепене важности стратегијске и трговачке за Северну Америку. јап је Немачка једном насилно заузела 1885 и дошла у сукоб с Америком; за Јапан је од стратегијске важности). — Други циљ, који је за нас од већега интереса него овај први, јесте опште разоружање. Ово је најзамршеније и најтеже од свих међународних питања. Са којега год краја да се почне говорити о разоружању, о практичној примени, свуда и свагда се наишло на исте тешкоће, економске, политичке, војничке и маринске. Све државе победитељке су или за разоружање или за смањивање наоружања, али ниједна од њих не смањује издатке на војску и на флоту. Велика Британија је смањила нешто буџет за сувоземну војску, али за флоту не. Сједињене Америчке Државе су спремиле чак и ков програм за појачање ратне и трговачке флоте; Јапан је тако исто радио. Све побеђене државе су биле уговорима о миру дужне да смање своју војску, флоту и оружање на одређену најмању меру, па ниједна од њих није стварно ништа смањила. И оно што су, под притиском, смањиле, попуниле су одмах у другом виду. А докле год се не реши питање о разоружању, дотле се не може решити мирним путем ниједан спор. Узалудни су споразуми, савези, конвенције узалудне лиге народа, казао је Лојд Џорџ, ако се народи оружају једни противу других. Рат ће а пре а после морати доћи. Трећи разлог и циљ председника Хардинга јесте унутрашње природе: задржати руководну улогу Америке у светским пословима, коју је Вилсон у Паризу задобио ; задовољити и своје противнике и своје присталице реорганизирајући Вилсонову Лигу Народа, противу које је Хардинг војевао од почетка.

35