Српски књижевни гласник

546 Српски Књижевни Гласник.

~

Тврдити да ће овај састанак у Вашингтону донети праве стварне резултате, те ослободити свет море ратне, било би произвољно. Оно што се може рећи јесте да позив и пристанак четири Господара Света, дају само добре наде да се нешто стварно може постићи. За нас, нове и још несређене, које нико још о овим пословима нити пита нити зове, какви стварни ресултати били би од великога значаја. Успех Вашингтонске Конференције био би важнији него све оно што“ је у Версаљу 1919 постигнуто; тек ако се постигне формална обавеза свих да се разоружају, онда се може рећи да је потписан прави мир у Европи. Неуспех преговора у Вашингтону био би охрабрење и подстицај за нове искре реванша и ратова. За нас, дакле, решења у Вашингтону биће судбоносна значаја. Од тога не зависи само смањивање издатака за одржање велике војске и морнарице, него и наше“ сређивање унутра и споља. Ми смо страдали кад смо присуствовали Париским Конференцијама; ми смо видели како су на њима зли утицаји, интриге, неодређеност, саможивост, рушили не наше наде, него наша права; ми смо пуштали: да у Женеви Лига Парода доноси одлуке противне међународноме моралу и уставу њеноме; па зато и сада са мало наде гледамо конференције данашњих Господара Света.

Између краљевине Румуније и наше државе измењене су ратификације следећега уговора, који је потписан у Ђеограду 7 јуна:

Члан 1. У случају неизазваног напада Угарске или Бугарске или ових двеју сила против једне од високих уговарајућих страна, а у циљу да сруше стање створено Тријанонским уговором или Нејским уговором, друга“: страна обавезује се да суделује у одбрани нападнуте стране

на начин одређен аранжманом како је предвиђено у

Чл. 2 ове конвенције.

Члан 2. Стручне надлежне власти краљевине Срба Хрвата и Словенаца, и Румуније утврдиће споразумно. у једној војној конвенцији, која се има закључити у најкраћем року потребне одредбе за извршење ове конвенције.

Члан 3. Ниједна од високих уговарајућих страна неће моћи закључити савез са једном трећом силом без претходног мишљења друге.

Члан 4. У сврху да би задржали своје мирољубиве напоре, обе владе обавезују се да се споразумевају. у питањима спољне политике која се тичу њихових односа са Угарском и Бугарском.

Члан 5. Ова конвенција вредеће две године од дана измене ратификација. Кад овај рок истекне, свака уго- . варајућа страна имаће право да ову конвенцију откаже, Она ће ипак остати у снази још шест месеци после отказа.