Српски књижевни гласник

548 Српски Књижевни Гласник.

фестације више су резултат његове прошле снаге, него данашње, и више с њоме у сразмери. И као онај талас који изненада удари о обалу морску и привуче на себе пажњу у тренутку када је његов почетни узрок тамо далеко на пучини већ престао, тако је и овај крвави талас комунистички запљуснуо државу, у тренутку када је већ давно изгубио своју почетну снагу. И отуда ова аномалија да комунизам у нас изгледа најбешњи баш у тренутку кад је стао слабити, показује споља извесну снагу у тренутку када пресушује њен извор, и жури се, изгледа, у толико више, у колико му је крај ближи. Његова је снага још врло велика, да би држава била мирна, јер је његов почетни замах био силан; али она није више у растењу, него у опадању, јер комунизам нагло иде у сусрет поразу, не успеху. Он нагло иде у сусрет поразу, не успеху, и идејно и стварно. Идејно, јер је комунистички идеал почео бледети, и стварно, (ер број његових присталица не расте више. Његов идејни пораз настао је, не заслугом државе, него руским искуством и удаљеношћу од рата; његов стварни пораз настаје и његовим идејним поразом и заслугом државе. Милорад Драшковић био је борац противу комуниста, не и противу комунизма. Он није био борац противу комунизма, јер, бранећи стари, није истакао ниједан нови социални идеал, који би својом правилношћу, у непосредном поратном стању и у општем осуству духовне равнотеже, надмашио комунистички, или му био раван, и јер је, на супрот комунистичком принципу диктатуре, морао дуго одржати демократски принцип слободе, па и слободе за комунистичку пропаганду. Али је: оч био борац протизу комуниста, и, у тренутку када је имао: осећај да ће они с пропаганде речју прећи на пропаганду делом, он се решио да на силу мањине одговори силом већине, силом државе, и мерећи опасност комунизма, не према акцији која се спремала, него према оној која се могла очекивати према њеној почетној снази, он је отворено и смело — изишао-: из оквира демократије. Он је напустио принцип слободе под– једнаке за све, па и за комунисте, напустио га је да би спасао. државу, и у једном поштеном уверењу да трећег изласка није било.

Са врха државне управе Драшковић је сагледао талас који долази, и, пред одговорношћу коју је имао, покушао да. га разбије Обзнаном, не законом, јер му се опасност учинила. и сувише блиском, а закон и сувише спор и сувише недовољан. Талас је ипак стигао, јер је морао стићи. На срећу, није био довољно снажан да сруши државу, али је, на несрећу, био довољно снажан да сруши, и то међу првима, самога Драшковића. И тако смо добили другу аномалију да првом и једином жртвом Обзнане буде њен творац, не они којима је била намењена.