Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 549

Из својих домова, са ниже опсервационе тачке, и са осећајем који често вара да влада бди над животом и имањем њиховим, обични грађани нису видели талас који долази, бар не у истој великој мери, и уз то су, пред повлачењем комуниста у јавности после Обзнане, имали неодређени осећај да је комунистичка опасност прошла само зато што се више није видела. И зато су се овако силно тргли када је талас ударио о обалу, збрисао Драшковића, уздрмао државу. Запрепашћени су препадом, јер га нису очекивали, и огорчени су, јер је био мучки и јер је успео. Уз то, и најмирнији, узнемирени су. Да ли је удар свршен или не“г И да ли тај други, снажнији, неће бити бујица која ће однети, не овог или оног истакнутог појединца, него, можда, преко њих и са њима, цело друштво, целу државу 7 И ако та бујица у истини долази, зар је сачекати без отпора, по руски, мирно ставити главу под комунистичку гилотину 7 Зар је то збиља једна стихијска, неодољива, елементарна непогода која се не да зауставити, ни спречити, него се у истину мора претрпети, као што непрестано понављају комунисти 7. Или, напротив, ту непогоду чине људи од крви и меса као и ми, који се дају и зауставити и потући, као и ми 7 Зар само Стејићи, Алиагићи, Галовићи и разни Чаки, Вичи, јухаси, Пијаде могу бацити бомбу и руковати револвером, противу наст Зар сви ми не можемо учинити то исто противу њих, и са много више, несравњено више успеха, него они7 Зар иницијативу у борби не узети у своје руке, да би се избила из противничких 2. Зар из одбране, немоћне по правилу, не прећи одмах у напад 7 Зар се и даље ослонити само на државу и њену снагу7 Зар држава није била немоћна и њена снага недовољна да спречи и први и други и трећи атентат, и како се може очекивати да спречи четврти, пети“и шести 7 Зар није последњи тренутак да се за ову борбу организујемо ми сви, цело друштво, и организујемо изван државе, поред државе 2

Тако данас закључује „човек на улици“, обичан грађанин, некомуниста, представник огромне већине света, и тако се у његовој свести рађа једна врло опасна идеја, идеја фашизма. И исто онако као што је Милорад Драшковић, мерећи величину опасности не према акцији која се спремала него према њеној почетној снази, изашао из оквира демократије, и он, „човек на улици“, представник огромне већине света, мерећи тако исто величину опасности не према резултатима који су ту, него према онима који могу наступити према њеној почетној снази, излази из оквира државе, стаје поред ње, и не слутећи да ће фатално, још колико сутра, стати и противу ње, противу оне исте државе коју данас устаје да брани. И њему су, као и Милораду Драшковићу, недовољни закони, и спори, али уз то, и на супрот Милораду Драшковићу, њему је одједном постала недовољна и сама