Српски књижевни гласник

550 Српски Књижевни Гласник,

држава. И зато он тражи и своје законе, и свој суд и своје извршне органе. Створивши своје законе изван државних,

свој суд изван државног и своје извршне органе изван државних, :

он ће створити државу у држави. А ове две државе поћи ће у корак, свршити у раскорак. Јер фашизам је дете комунизма, и има све махне свога рођеног оца. Пошто убије свог: оца,

противу кога се рађа и устаје, он ће продужити да убија, и |

пошто почне да убија изван државних закона, он ће и продужиши да убија изван државних закона. јер, као и комунизам; добија сувише велики замах у почетку да би се могао одједном и лако зауставити; јер, као и комунизам, не признаје државу да би је могао подчинити; јер, као и комунизам,

зна за борбу грубом силом, сламајући противна политичка...

убеђења пушком и ножем, да би се могао лако вратити на мирну борбу куглицама; јер, као и комунизам, изазива нов оружан отпор, нове сукобе, ново проливање крви у друштву,

да би могао обезбедити друштвени мир; јер, као и комунизам,

потрже нож, и јер ће, као и комунизам, од ножа и погинути. Он значи грађански рат, нестајање државе, праве“ државе, правне државе, и у жељи да државу спасе, он ће је убити.

Запрепашћеност, огорчење, жеђ за осветом нису никад

добар саветодавац. Остављен самом себи, овај општи осећај

потребе одбране, одбране нападом пушком и ножем на оне који су потегли пушку и нож, руковођен једним огорчењем и осветом, води неминовно у фашизам, који, лечећи једно зло, ствара друго, и стварајући друго, не решава питање. Остављен самом себи, тај осећај природно долази до свог најгрубљег изражаја. Он, међутим, мора доћи до свог изражаја, и врло је корисно да дође, али не мора бити остављен самом себи. Он се може смишљено упутити, не да држави у овом тренутку помогне, да би јој сутра одмогао, него да јој буде од сталне помоћи. У пракси, дакле, питање се своди на то, како: да се искористе за државу и у држави све ове добре воље које су готове да учине нешто мимо ње и изван ње. И одговор је на то једини овај: дати једну широку, легалну основу целокупној овој добровољној акцији, и прибавити санкције законима који се пишу али не примењују.

Одкуда се у „човеку на улици“ родио осећај о недовољности државних закона, да помишља на свој закон одмазде“ Он државне законе осећа у главном, врло често и искључиво, само у њиховој примени; ако не види примену закона, он има осећај да они или и не постоје, или нису довољни или су тако спори да доцкан стижу. Одсуство примене закона, и нарочито одсуство брзе примене, створило је у њему осећај одсуства закона, одсуства добрих и довољних закона, одсуства добре и довољне државе. Закони у једној држави, идући за временом, увек су довољни; само њихова примена може

бити недовољна. И наша земља, у том погледу, личи: на човека.

“. ii ЊЕ A Li iko kd

II TI II II —