Српски књижевни гласник

Политички Преглед. | 551

великих речи, на човека који много говори а мало ради, на човека, дакле, који не улива поверење. Са свима својим уставима, законима, обзнанама, уредбама и наредбама, она „човеку. на. улици“ не улива више поверења. Вратити ону веру у државу, коју је изгубио, значи вратити законима њихову при· мену. Створити у њему осећај сигурности које је изгубио, значи употребити њега лично, све ове добре воље који се нуде, али их употребити једино и искључиво на примену закона, и само у онолико у колико редовне државне власти немају зато. .материалне могућности; другим речима, створити од појединаца за тренутак државне потребе, и само докле потреба траје, по, дужности, по законској обавези, не више по њиховој доброј вољи, повремене државне органе, што значи ставити их под закон, под државу, уместо да се оставе изнад закона

и. изнад државе. ПРИВРЕМЕНИ.

ИЗ СЛОВЕНИЈЕ.

Словенце је на жалост њихов језик одвојио од СрбоХрвата као китајски зид: то је разлог да се о Словенцима, њиховом културном, политичком и економском животу СрбоХрвати не обавештавају из словеначких новина непосредним начином. Што дође из Словеније, мора проћи скроз призму српско-хрватске журналистике. Непосредног утицаја ту нема. Ако се ту и тамо појављују чланци непосредног извора, обично долазе из кругова једне од главних партија, и удешени су према партијским интересима, на штету — стварности.

Исто тако и утицај Србо-Хрвата на Словенце одбија се о. овај китајски зид. Само најпросвећенијем делу народа успело. је, да баци погледе преко тога зида, и само тај део данас стоји у духовној вези са Србо-Хрватима. Ова је веза још веома слаба, и ако се свакодневно учвршћује и јача. Већи део народа живи још у извесној културној, чак и политичкој изолиракости, и мотри све са становишта малих локалних интереса. Поноси се радо својом цивилизацијом, · која је, то се мора признати, у упоређењу са другим деловима наше државе, на високом степену. Али исто тако радо заборавља, или неће да призна, да је ова цивилизација плод туђег рада, немачког и (на југу) млетачког порекла.

·_ Игнорисање овог факта узрок је извесној мегаломанији, која је нарочито велика у оним деловима народа који још не могу да савладају оне препреке које је поменути китајски зид ставио између њих и југоистока. | Развитак словеначког, за право крањског диалекта у књижевни језик, који је у доба Илиризма био средство одбране од туђинске навале, постао је данас највећа запрека, да се Словенци потпуно амалгамишу са Србо-Хрватима у нацију