Српски књижевни гласник

552 => Српски Књижевни Гласник.

Југословенску. Преко тога се не можо тако просто прећи, по рецепту Г. Трумбића. Чудновато, браћа Хрвати, којима је тако тежак растанак од њиховог веома проблематичног историзма, када је у питању само један проблем администрације, нису ускогруди, кад траже, да један народ од преко милион душа, скоро без аналфабета, од једном напусти свој у току једног столећа развијени књижевни језик ради — језиковне једноставности Југословена !

Проблем је много дубљи, и решиће га само време и природна еволуција. А што се од самих Словенаца може и мора тражити јесте једино, да се не одупиру тој еволуцији вештачким средствима, и да интенсивним културним потпомагањем Словенаца, које је судбина оставила ван наше државе, прошире ту нужну језиковну еволуцију до крајњих етнолошких граница Словенаца. Књижевни језик није вештачки производ него производ социалне нужде, а дебат· у Уставотворној Скупштини о словеначком као службеном језику само су знак, да се овај проблем још никако не посматра са социолошког гледишта. Код Словенаца, наредба министарства просвете, да {e y народним школама од трећег разреда обавезно учење српско-хрватског језика и ћирилице, није изазвало отпора. То вреди више...

На католичке Духове, кад се у Загребу морала због авантура Степана Радића концентрисати жандармерија и војска, у великој мери из Словеније, сва је Словенија, у највећем узбуђењу имала очи упрте у наше сунчано Приморје, у Јулијску Бенегију. Тога дана имао је Југословенски народ у Горишкој, Трсту и Истри да у џиновској изборној борби против нечувеног терора италијанских фашиста докаже своју животну снагу, прибави себи заступство у Римскоме парламенту, широком свету поново предочи, да Јулијска Бенегија није етнолошко италијанска, а нас од Триглава до Вардара потсети, да нашо уједињење још није довршено...

Изборни ред италијански од 2 септембра 1919 године у многоме личи на наш: непосредно, једнако, опште, тајно право гласа, пропорц по Донтовом систему. Али италијански изборни ред модернији је од нашега у двема тачкама. Прво, он допушта гласачу, да поједине кандидате своје листе, једнога, ако је више од шест кандидата, два, ако је више од једанаест кандидата, и т. д. нарочито истакне, и тиме евентуално припомогне њиховом избору, и ако они по своме месту на листи не би имали изгледа на успех.

Друго, гласач може дати глас за кандидата из друге које листе, ако његова листа не обухвата онолико кандидата колико изборни округ има да бира. Броју гласова које је добила једна листа, додаје се још просечни број свих гласова које су њени поједини кандидати добили од гласача других канди-