Српски књижевни гласник

558 Српски Књижевни Гласник.

Die Ursachen unserer Niederlage. Von General der infanterie Alfred Krauss, Muenchen: Lehmann 1921.— Ђенерал Краус учествовао је, као командант дивизије, у аустријском походу на Србију од 1914, и његова књига с тога заслужује пажњу наших војника и политичара. Ђенерал Краус тврди да је ратни план против Србије израдио начелник Ђђенералштаба Конрад-Хецендорф. По томе плану Србију је ваљало напасти из Босне, преко Дрине. Ђенерал фон Клобучар, коме је у први мах било намењено руковођење операција, изјавио се против Конрадовог плана, поглавито због оскудице железничких пруга, рђавих лутова и тактичких преимућстава која је терен давао Србима. Краус исто тако био је противан Конрадовом плану: он је предлагао директан прелаз Дунава и Саве код Београда, али њему је одговорено да је то немогућно. Због тога што се није слагао са Конрадом, Краус није употребљен у првим операцијама; тек када је почело да

иде рђаво, он је постављен за команданта 29 дивизије (7/20

августа 1914). Желећи да сврше са Србијом пре него Русија буде спремна за акцију, Аустријанци су у први мах одредили за операције противу Србије три армије, — другу, пету и шесту. Чим су Руси ступили у акцију, Аустријанци су нашли за потребно да повуку другу армију са српског фронта. Та је армија добила двосмислену наредбу да буде спремна за полазак у Галицију, али да у исто време потпомаже офансиву противу Срба, и то тако да не буде у њу сувише увучена. У очајању армијски штаб тражио је јаснија упутства, али их није добио. На крају крајева друга је армија извршила један делимични напад на Србе, претрпела излишне губитке, и дошла у Галицију када је већ било доцкан. Пета и шеста армија, које су остале и даље у Србији, биле су после деветонедељне борбе принуђене на повлачење.

Један Српски Глас (пе уогх зегбе, D-r Mitkovitich, Paris Payot & Co 1920). — Д-р Митковић, скупио. је у једну књигу петнаест својих чланака писаних о нама на фронту, у у изгнанству, и у новој држави. Он је хтео приказати, мучеништво српскога народа, вође његове и његову будућност. Он је написао оно што је видео, изрекао свој суд. А он је видео и ценио овако: народ, његова страдања и будућност, велики су; његове досадање вође неспособне да га воде. У колико је народ већи у толико вође мање. Народ, његов краљ и војници, пример су величине на фронту, при повлачењу и у изгнанству. Политичари, у лицу Николе Пашића, пример очајних партизана и неспремности. Лице народа узвишено, а наличје његових

представника ситно; једно. истина, а друго интрига. и лаж.

. и

be"

<“

“duke i ii. | k_m di, да,