Српски књижевни гласник

560 Српски Књижевни Гласник.

зближења између Италије и Француске. Обе књиге тврде сада. да у ствари није и не треба да буде међу Италијом, црвеном и политичком, свађе. Велике идеје и мале интриге довеле су до ње. Срушити ситне сплетке, а водити се великим идејама, то је начин да се дуга итало-француска парница реши и две латинске сестре уједине савезом. Француска је обновила дипломатске везе са Ватиканом, а везе са Квириналом су добре, али између обојих стоји Средземно Море и Блиски Исток. Италија и Француска, не могу се, с идејама и пажњама какве код њих данас владају сложити. — Е. Еоигпој је учествовао у стварању познатога Римскога Пакта, а С. 5бабии наводи нека документа до сада необјављена и разговоре са француским политичарима Поенкареом, Клемансом, Бријаном и Титонијем. Обе су књиге за нас од неке важности.

Порекло светскога рата (АЉђег Ваглегдие: Les Origines de la oguerre mondiale, Paris 1921. Plon Nourrit. Ferdiпапа Roches : Manuel des Orivines de la Guerre, Paris, Bonard.) Оба писца се занимају још довољно недокументованим питањем: ко је крив за светски рат. Оба писца, са много јасноће и много хронолошких докумената, утврђују порекло рата и одговорност за рат. И један и други су писали за ширу публику своја дела и лепо утврдили да је Немачка крива за светски рат. Она га је раније спремала, она га је изазвала, она је једина крива за све невоље и последице његове.

Немачка Црна Књига (//АЏетарпе аппехгот5те, Стат-– расћ, Рауо( & Co, Paris). — OBo je скуп изјава које су немачки анексионисти и антианексионисти давали од почетка до краја рата. Кад се те изјаве данас прочитавају, онда се тек види колико су Немци били занети од првога до последњега. Стари римски империалисти, и сви завојевачи пре и после њих изгледају умерене будале према Виљему И и његовоме народу.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.