Српски књижевни гласник

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига Ш, Број 8. — 16 Август, 1921. —

ПРЕД СМРЋУ. (ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА )

Нешто севну тамо лево на гребену, што се црни у ноћи.

— Гррру...

Као да задрхта земља. Потом један тупи пуцањ пушке, и опет тишина. :

Ноћ је као пред буру. Тамни се облаци навлаче и гуше уплашену светлост неких будних звезда.

Кроз мрак промиче дуга поворка војника. Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу.

Стаза је све стрмија. Дисање је све теже. На очи се обара сан, на плећа умор и тешка спрема. Усеца се кожа упртача и кајиша у месо. Све ћути, само се где где зачује гунђање и шапат. Уморни су јер још сваки носи у себи сећање прошлих крвавих дана и тамне слутње за нове...- за: нове 7 Ако их још буде било.

Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди нека стрепња.

Војници иду збијени и мрачни. их

Одједном неко звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камењу. Омичу се и звече копите коња.

Шире се очи војника у мраку, и упиру суморним погледом на ова тамна оруђа што одилазе.

— Остављају наг саме... топови одилазе...