Српски књижевни гласник

580 Српски Књижевни Гласник. E

нису хтеле примити. Зачуди се необично млади кнежевић, мету главу у руке и замисли се три дана. Три дана је мислио, одмахивао главом. Четврти дан одскочи, пређе преко дворишта, не поздрави никог, одмахну главом косу са чела, затресе раменима. Уђе у шталу и оседла коња најтврђим коланима, срце да му искочи из груди од узбуђења. Ждребац удара задњом ногом о камен, из камена варница искаче. Изведе коња у авлију до каменог трупца и вину му се у седло; под замахом ускока заталасаше се бедра парипова. Док из кућица измиле сва женскадија и старци да му се поклоне. Једно девојче равних прсију перо му даде од орла. А он не поздрави никога већ пређе девет брда и девет планина у гоњењу за одбеглим петлом. Тако стиже у једну гору где је ноћ била дубока, а на путу се низали камени мостови без броја. Тако дође ту, и заспа дубоким сном. Одједном, чудо. Прекидоше се узде што их је плео кнежев зет, напуче наковањ другог зета кнежевог, у потоку засвираше фрулице. Кнежевић се разбуди; па не могући продужити сан налакти се и поче размишљати из дубина понорских. Црне кокоши су се превртале по гранама, вода је падала као туч на љубичасту долину. Спуштало се лишће младица до земље, и оквашено, мокро шибало по грудима понорских девојака, из очију им се сливао јед. Поче размишљати о топлини домаћој. Жене су се нагињале кад котлове, из котлова је мужа бацала кључ по ивицама кованим, муж је жену грлио десницом, па бацао на левицу. Дете заплака у љуљци. А кад замисли на ражишта где јунаци корачају раскорачени због силне снаге, где им се мушка маст слива низ мрке бокове као низ брегове, где закорачују прегојене коње, и, кад жене грле, — да их не би угушили, — увију их најпре у дебеле душеке, скочи ка ноге и рашири руке. Одједном чудо. Саставише се узде што их плео један зет, споји се наковањ другог зета, престаше фрулице. Пред вече угледа бунар а из бунара чу запомагање. Приближи се, сиђе са коња, погледа. Оно у бунару стара старица, а лице јој бело к образи румени као девојчурака најубавијих. Младић се поврати до шуме исплете коноп од рогозине, а дисао је тешко, младићски од журбе. Кад дође изнова да јој уже спусти, засукао је мишице и врат му се подлио крвљу. Стаде да је извлачи. Одушеви се сав, крв му се следи у жилама, па је мислио: ако је обљубим