Српски књижевни гласник

582 Српски Књижевни Гласник.

PO O II очисти

=

једном и са једним ксњем и са два котла жита и три бачве оловине, а сами тугујући поједоше и попише два пут толико. Како да то није ужасна историја што тако изненадно уђе у мој живот. Ако би се девојчице нашега села упутиле на купање, гледао би их кроз шевар. Дођем, па гледам. Тада сам још био поштен. Тек доцније изгубио сам своје поштење стечено у дугом разговору са ласицама и веверицама и хра• њењем горком маховином. У нашем селу нико није чист сем лети; леже по банцима дрвеним опружени по земљи и замученим погледом проматрају гараве диреке таванице, а напољу дрхћу и ричу озебли коњи чекајући да се пође у млин. Кад хоће да се купају, пусте да кроз размакнути кров напада кишница у рупу ископану; баце усијано камење да ова прокључа, па онда као да се кувају остају у њој док се скоро не расхлади. Прљаве, прљаве биле су нам ноге онда, да се црна скрамица могла ноктом љуштити.· Ипак нам старице редовно мазале маслом косу и на средини раздељивале: у младића је перчин мокар и сјајан а врат црвени, и младе их жене увек крадимице посматрају у теме. Млади људи кад им ухвате поглед нагињу се над младе жене и љубе их у уста, а смеју се пригушено. И мене су чак опијала бедра женска. Постадох младић, припасаше ми младићски појас, приведоше ми девојку. Како је ружна била моја жена! Како сам мало био жудан ње и желео да одлута у неку шуму где ће је вуци појести. Подругивале ми се девојке младе што сам их волео. А да је бар имала широко лице, велика уста и модре очи, да је имала простране кукове као родне кобиле... Зато радо проводим у лову или на бачијама или на далеким њивама, ма где. Постепено, постепено умре ми мати. Јоакиме Јоакиме тугуј! Спалише је. Уђем у колибу: горама обливају вечерњи таласи, и потоци протичу спокојни, и кроз жита зашуми, јер људи пролазе. О јадан ја: и Јоаким. поче да плаче. У собу му уђе отац, па уздисање синовље чујући: — Што плачеш 2 Одговорих: — Растужен сам без мере, одбачен, несрећан. Данас спалисте ето моју родитељку. ; — Чудан си ти човек, одурну се старац па извади сламку из браде; оплакујеш је кад те и није родила. Једном, пре него што сам се оженио, имао сам те са неком робињом