Српски књижевни гласник

_ Пустињак | и Меденица, x 583

—— —

и Сри Ранта јр ва s дин же

из Сондара. То је свако до сад знао сем тебе. Дакле ово није твоја него само мајка твога брата. Зато не мораш слинити. На ове чудне речи ућута јадни Јоаким и ућута његов отац. Ћути, ћути глупи Јоакиме, говорио сам у себи. Јоаким стаде да кује потковице, онда оде у поље да потражи своју жену. Жена је проводила бразде водене између купуса, певала тужну песму како Купало није имао чиме да плати возарину него девојачким очима; и на леђима јој, кроз модру рубину, видела се црвена кожа, и једна јој длака падала с чела преко ока па улазила врхом у уста. Моја жена певала а глас јој се надимао од даха. Она рашири руке кад ме виде. Наредих јој да пође кући и тако стигосмо заједно. Вече је отежало у крунама воћака. Када смо стигли, заповедих својој жени да добро промотри да ли ко год од укућана још у околини није, па да затим уђе замном у шталу. И ја уђох. Мирисало је на краве и на сено дубоко, оштро, на коприве. То ме потсети на мужу крава, и на врући млаз млека, што шприца испод окорелих песница у запенушени котао, и на раскорачене кравље ноге или залелујани трбух њен. Јоаким леже крај краве потрбушке, па обвивши је својим љубљеним рукама стаде да сиса; у виме му топло утону лице; и чу да крава равномерније дише пуна задовољства. Мисли, и груди и трбух му се испунише млеком врућих. Кад жена уђе, ја скочих, исправих се на ноге и закашљах, па дохватих жену и стадох је тући где стигох. Ударих је песницом у леђа, и песницом је ударах у врат, па у бок, па у груди. Тако сам је млатио подоста времена док јој не сломих ногу, и док она не стаде необично јако цикати и колачити очима. Крава подиже главу са сена, упути је вратима, зарика, рика јој оде пољанама. Жена се сад ваљала између стоке по тлу, и гле, издвоји се нешто од ње чудно и ружно, на шта не могох више издржати него одјурих као бесан на поље. У том отац · уведе вола у двориште да га веже за дрво не би ли тај во ту преноћио. Унутра, унутра, у шталу! викну му Јоаким из мене, и одбеже ливадом. Отац нађе снају крваву у хлеву, пре времеча порођену и са ногом пребијеном. Дохвати кајише и крпе па јој утегли ногу, и да не назебе обви је сву кожама разног звериња. Дете на брзу руку сахрани крај шумарка, у плитку јаругу.

Најзад кад се вратих, дохвати ме за перчин и стаде ме