Српски књижевни гласник

584 Српски Књижевни Гласник.

= —A <

тући по потиљку из све снаге да добро за увек упамтим. Натера ме отац мој још да опружим ногу своју преко наковња, па да ми је чекићем пребије као што сам ја својој жени малочас. Задрха у мени болно све, усне ми заиграше, очи ми се раширише, стадох да вичем. Толико сам се дерао док се сви пролазници, задоцнели пољари нису искупили те умилостивили оца. Он им у истину није рекао шта се пре тога догодило. Млађи ми брат Слав, седећи на прагу, гледао је све ово, али нити је подстрекивао нити одговарао оца од намере, као да је знао да ми је само полубрат. Био је ожењен и имао сина Рада. Сву ноћ провео сам у страшном сну трзајући се и бунцајући; јечала је одвратно моја жена и проклињала своје родитеље и болну ногу. Једног од идућих дана радећи око шумарка наиђох на нашу краву да је изрила неко детиње тело и по целом пољу растурила му утробу, а њушка јој крвава. Кад дођох кући, одох оцу и упитах“га:

— је ли било мушко или женског

— Мушко.

Одговори ми отац. А одох од њега; у вече уђох у кућу и стадох да плачем. Кад отац уђе, па чујући ме да стењем, запита:

— За чим плаче још увек мој осла, бози му помогли!

Јоаким му исприповеда да му је жао мушког чеда које би за који дан био добио. Тада домаћин поче да хуче на сав глас, па рече:

— Е, осла! осла! Та заиста плачеш, ето си и мене растужио ! То и није твоје дете; ваљда сам за тебе јадниче могао да добијем неку девојку каква ваља; него сам просто узео једну већ трудну.

На те речи престадох да плачем. Слав је подругљиво гунђао, а жена је цвилила гадно.

Те ноћи било је овако. Домаћин је лежао над огњиштем, ја у углу, а свуда около остали укућани. Било је врло загушљиво. Испод врата се видело да је напољу светла ноћ и свежа, да траве миришу опојно и добро, да миришу траве. Мислио сам како је добро изаћи и поћи пољаном пут ноћне светлости, и помислих да крај реке трава је увек мокра, а вода се сребрни и шуми у спокојности и страхоти. Од кад нисам истро мишице копривом и испунио груди горким биљем. Изнад свега постоји нешто је добро а постоји увек, и не