Српски књижевни гласник

616 а Српски Књижевни Гласник.

питање субјекта који прима. Асеп5! естетичког ефекта не леже у пејсажу него у личности која је пред“ пејсажом.

Искуство би нас поучило да навика, то јест понављање једног осећања спушта и смањује естетичку вредност; али уметничко искуство доказује да је она пење, утанчава и продубљује.

П. — Прајер (Ргеуег), Бине и Балдуен испитивали су осећања боје код деце и дошли до ових разних резултата: први, да деца највише воле жуту боју; друга двојица да деца највише воле плаву боју. Еећпег пак налази да дете и човек највише воле црвену боју. Јастров помиње испитивања 4500 посетилаца једне изложбе у Чикагу 1893 године где се ништа сигурно није дало. Било је и много устручавања од давања мишљења. Насупрот ЕРећпег-у, његове статистике говоре да жене највише воле црвену боју. Кон (Соћп) даје овај ред: плаво-зелено, плаво, ружичасто, зелено, оранжасто, виолет, жуто. Фанчули (Еапси!): плаво, црвено, зелено...

Ш. — Узмимо Витмеров“ експеримент, у коме је хоризонтала два пута већа од вертикале; узмимо веровање

обичног музичара да интервали 4о-ге или до-пи имају свуда.

исту интонацију; и узмими Фехнерову“ цифру за „жанр“ да је, обично, по висини 0,405 а по ширини 0,439, а за „мртву природу“ да је по висини обично 0,747 и по ширини 0,633.

То је, у главном, експериментална Естетика, „математичка“ и „позитивна“. Шта је помогла да се дође до решења #

ЈУ. — Велики укус је питање великог човека. Мисао да се о „укусу не треба препирати“, и сувише је демократског и социјалног порекла. Она хоће гласање и статистику и, већ самим тим што хоће, по питањима укуса, да уведе на сцену „цео свет“, она је погрешна. Као и у другим питањима, и у питању укуса, не пита се цео свет. Пита се само уметничка и интелектуална елита. — Нема разних укуса, него има разних људи: с мањим и већим укусом, и с правим укусом великих твораца. Питање укуса интересује само укус твораца. И тај је укус један и једини, и он нема везе са четири фак-

ı Charles Lalo, L. Esthćtique experimentale сопетрогаше. ВЈ. де phil. contemp. Paris, 1908. P. 85—89. |

> L. Witmer, Zur experimentellen Aesthetik cinfacher raumlicher Formverhšitnisse. Philosophische Studien, 1882, S. 224—5.

83 Vorschule der Aesthetik. |—1I. Lerpzig, 1897—8. S. 282.

Jo ANA ALNARI iy ON O aa i и