Српски књижевни гласник

Из „Прологомена за Једну Теорију Естетике.“ 617

тора које Фехнер набраја у питању укуса: традицијом која делује, васпитањем, ауторитетом и „уметничким школама“ и правцима; личним размишљањем које доводи до личних естетичких теорија и ауто-сугестије; навиком која нас оспособљава да примимо као пријатно нешто што је раније примљено као непријатно; и, најзад, вежбањем које утанчава наше сензације. Све су то лични и социјални моменти који имају чисто пропедевтички и педагошки карактер много више него уметнички. Укус је, као што рекосмо, питање људи од интуитивног укуса, питање великих уметника и твораца, а не питање гласања, статистика, „5зсгиНп бе5 П5е5-а“. Укус је ствар интуиције као и уметничко дело, као и уметничко стварање. Њега даје уметник и, на основу тога, кад се већ пишу, једино могу да се пишу трактати о укусу. Иначе, ако се прими о „укусима се не препире“, онда ће се примити укус лекара који у Дрезденској Мадони види Христа као Ћораво дете, укус мајке која ће наћи да он личи на њено дете, укус „филистра“ који се чуди зашто се о свему томе тако много говори, и тако даље. |

М. — Статистика је нашла жуту боју као најомрзнутију. Да ли то значи да она нема естетичку вредност у уметничком делу 2 Каријерово сликарско дело даје јој уметничко-естетичку вредност, и поморанџа је даје, и звезде на небу, и злато и јесењи Jucr („sur les bois jaunissants“, ka)xxe ce y Верлену), и перје на тици...; и нарочито јој даје ту вредност кад је она, у уметничком делу, уметнички савладана и „побеђена.“

VI. — Из позитивних наука, експериментални и психолошки естетичари узели су методе (дедукција, искуство, опсервација) да решавају онако спиритуалне манифестације нашега бића какве су естетичке манифестације. Успех тих метода у геометрији, астрономији, физици, и т. д., не може и не даје успеха у нашој науци. Дедукција је рођена за мате· рију и њене облике, градације и функције. Све те методе могу се, сасвим као споредне, употребити ; али, и та употреба има да буде за време разгледања једног проблема док се виде његови предњи планови.

УП. — Ни психофизика ни психофизиологија још нам нису доказали ни како ни зашто из физичког постаје физиолошко, нити из физиолошког психолошко. То је још непре-