Српски књижевни гласник

Из „Прологомена за Једну Теорију Естетике.“ 619

примимо да је естетички утисак прошао кроз психолошки, и овај кроз физиолошки; али, не можемо да примимо, из те сукцесије, да је основа естетичког утиска чисто психофизичка. Естетички је утисак само прошао кроз психофизис.

Стара естетика, која се поделила на формалну и садржајну, поделила се стога што је импресију и експресију схватила као два елемента. То је, међутим, погрешно. Ту не постоји дуалитет. Експресија и импресија су недељиве и јединствене. То је лице и наличје једне исте ствари. Експресија је уобличена, у даном материјалу, импресија. Импресија је још неуобличена експресија.

Берк је добро приметио да сто стопа у висину изазивају другачији утисак него сто стопа у ширину или сто стопа у дубину. — Све то базира на субјекту и његовим основним особинама. Сто мирних стопа у ширину нису ништа за нас у своме лако хоризонталном правцу; али сто стопа вертикалних на више или, нарочито, на ниже, показују, у првом случају, напор за субјект а, у другом, и саму опасност. „Човек је мера ствари.“

Адеквашносш и Дело. — Вирц је израдио једног пса „само што не залаје“. — Па, ипак, никакав се естетички утисак не добија! Пас је ту; али, уметност није ту.

Поводом целисходности. — Једна схазна мермерна колонада, једна „серија“ јаких мермерних стубова која би, хоризонтално, на себи носила један кров од хартије, не би изазвала естетички утисак. јер, они стубови који су се наместили, јаки и стамени, да нешто тако исто носе, не носе ништа. Естетички утисак, такође, тражи неку целисходност. Титан, напрегнутих мишица, који би на себи носио глобус од папендекла, највише што би изазвао, естетички, то би било осећање комичнога.

Потребно је, увек, да нам се објасни зашто је што онако као што је.

Естетика, зато што додирује са стране физиологију, психологију и социологију, узимана је врло често као грана физнологије, психологије и социологије. Из тих разлога и