Српски књижевни гласник
620 Српски Књижевни Гласник.
постоји „физиолошка“, „психолошка“ и „социолошка естетика“. Ти трактати носе, у главном, отиске наука преко којих се ушло у решавање естетичких проблема. Психолози су створили „психолошку“ Естетику, и физиолози и социолози, и етнографи, „физиолошку“, „социолошку“, и „етнографску“ Естетику. Све су то биле примене тих наука на Естетику, а никако сама Естетика.
један естетички моменат има везе са физиолошким, социолошким, психолошким и етнографским моментом; али то не значи да је естетички моменат психолошки, физиолошки, социолошки и етнографски моменат. Естетички је моменат, у „првим принципима“, естетички моменат. Он је са њима и покрај њих; али, он је специјалан и специфично свој..
О основама. — 1. — Ми се изражавамо сензацијама,.
волицијама и рефлексима : рефлексима се бранимо и, бранећи се, стварамо ; волицијама нападамо и, нападајући, стварамо;
сензацијама нити се бранимо нити нападамо, већ, незаинте-.
ресовано, бивајући, стварамо. У ствари, цео низ рефлекса, волиција и сензација своди се на један и јединствен чин: на активност човекове организације. Биће, као радијум, непрестано зрачи. У заинтересованим случајевима, оно се брани мили напада и, у свима осталим, оно незаинтересовано спроводи акцију и активност своје хемиске, физичке, психолошке и естетичке организације.
Џ. — У стварима духа, у Науци и Уметности, као и у свему осталом, у првим и примитивним периодама све се стављало у једно. Истинито, Добро, Корисно и Лепо стављени су у један и недељив круг. Први велики филозофи примали гу ствари „у цело“, као једну, и целом свом и спољнем свету дали хаотичан али јединствен облик. То су, обично, прве периоде у којима су филозофи, једновремено, и песници, и владари, и научници, и богови. То су први велики визионари и магичари који су први стали пред цео проблем и реаговали на начин који је дао Упанишаде и Илијаде. После, у средини, долазе велики аналитичари, они који деле, раздвајају и, најзад, оделивши све до појединости, сваку поје„диност узимају засебно, у њој налазе све, на њу своде све, и велики и примитивни хаос развеју у сунце, месеце, планете, звезде и сазвежђа да се ту, на сваком засебно, застане, не
о Ига