Српски књижевни гласник

__ Уставна или Парламентарна Монархија. 623

Г. Ники вара кад тврди да су се „за време рата политички кабинети Француске и Енглеске показали много више дорасли ситуацији него чиновничке владе Немачке и Аустрије.“ Једино француска војска са старим традицијама ратничким била је на висини задатка, а парламентарне владе и једне и друге земље починиле су толико погрешака да се човек управо мора чудити. Да су оне биле у сличном положају у коме је била Немачка, ни близу се онолико не би могли држати колико су се држали Немци. Стручна немачка влада радећи пола столећа на припреми освајачког рата показала је савршенство од организације. Што је ипак дошло до катастрофе, није узрок уставни систем, већ немогућност извршења задатка који је Немачка узела да изведе. И ако се опет врате свом старом менталитету, опет ће доживети слом, јер су прошла времена освајања и заробљивања народа.

Сасвим је нетачно што Пилоти мисли „да конституционални систем претпоставља монархиски облик владавине, и парламентарни опет републикански. Баш на против. Ако се хоће да води имало рачуна о демократији, о народном праву, онда се у монархиском облику владавине морају што јаче загарантовати прзва и прерогативе парламента, јер не рачунајући друга — једно једино право владаочево да је доживотан и наследан довољно је да у многом које чему може практиковати лични режим, и оно му више вреди, него парламенту сва његова права. У републици пак, где и председник и парламенат морају периодички излазити пред народ да им потврди или одузме власт може се, и треба да се уведе уставни систем, да се председнику да већа власт него наследном монарху, или да се председникова власт изједначи са влашћу парламента како би се могли узајамно ограничавати и контролисати.

Владалац у парламентарној монархији, ма колико му права уставом била сужена, ипак није „декоративна фигура“ већ права власт, док је председник у парламентарној републици „машина за потписивање указа“, како французи називају свога председника. Парламентарна република то је државна управа са два шефа, једним правим, и то је председник владе, и другим само по имену, и то је председник републике. Све лоше стране партиске владавине могу у парламентарној републици бити још горе него у парламентарној