Српски књижевни гласник

622 Српски Књижевни Гласник.

Г. Никић цитирајући Хасбахове замерке парламентаризму! и Пилотијеву да „правилно функционисање парламен"тарног система претпоставља двопартиски систем“, ничим их не побија, а оне су све до ижице тачне и оправдане.

Исто тако лако би било опроврћи и добре стране уставне монархије, јер се на практици нигде нису као такове показале. Она би била добра само под владаоцем „надчовеком“ или „сврхчовеком“, без људских мана и страсти, и да су паметнији од свих својих поданика. Али таквих владалаца нема; сви су они људи те се и код њих неминовно јавља воља за личним режимом, који и консервативци сматрају као лошу страну уставне монархије.

Г. Никић се вара што мисли да се лични режим у данашњем друштвеном поретку може ограничити само парламентарним системом. Овај систем онемогућава и свевласт владаоца и свевласт парламента. Владалац и парламенат цене "управну и законодавну власт.

Нема ниједног устава у парламентарним монархијама који владаоцу не даје толика права да увек може изиграти вољу народну. У колико ће он од тих права чинити употребу зависи с једне стране од њега лично“ у колико је паметан и увиђаван и у колико хоће и осећа да своје личне прохтеве и интересе потчини општим; а с друге стране у колико је народ свестан својих права, и у колико их може бранити од владаоца да му их не тлачи. |

Далеко би ме одвео разговор да ли су бољи министри стручњаци или министри политичари, само ми се чини да се

1 Демократија „гначи надмоћност општег интереса; парламентаризам, међутим, ставља на прво место интерес оне странке која има у парламенту већину. Демократија значи учешће целог народа у државним пословима; парламентаризам се измеће у диктатуру једне партизанске владе. Демократија значи да сваки 'грађанин, поред права да учествује у јавним пословима, има да понесе пуну одговорност за своје јавне акте. Парламентаризам, на против, јесте режим неодговорности; она странка која 'има већину покрива својим вотумом најкрупније погрешке својих људи“.

2 Види и моју књигу: Републикански погледи на неколико савре„мених питања стр. 24.

3 Две су нијансе личног режима, први лични режим где енергичан и јаке воље владалац све потчињава себи, и камарилски лични режим код слабих владалаца, кад њиме и у његово име управља каква котерија из његове околине. 8