Српски књижевни гласник

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — НАША ДУНАВСКА ФЛОТА. — ЕНГЛЕСКЕ ФИНАНСИЈЕ. — РАТНА ОШТЕТА. — ИТАЛИЈА. — ИЗВРШЕЊЕ ТРИЈАНОНСКОГА УГОВОРА.

По уговорима о миру многи речни бродови, који су били својина Централних Сила, требало је да се распореде међу победиоце. Судија за распоред ових речних бродова, амерички представник Вокер Хајнс, донео је сада одлуку за дунавске речне бродове. Њему није било лако да пресуди ову ствар, јер нигде није било толико спорова колико у питању о дунавским бродовима. Србија, Румунија и Француска узаптили су 1595 бродова, са 609.000 тона шлепова, реморкера, са свега скупа 48.000 коњских снага. Амерички судија требао је да реши да ли је то бродовље било приватна својина или не; од тога је зависило да ли се могло, по међународноме уговору и праву, бродовље узаптити и задржати као ратни плен. Он је, најзад, одлучио да су у главноме сви речни бродови на Дунаву били у служби АустроУгарске Војне Управе и да се имају сматрати као ратни плен. И тако ће наша држава задржати готово све узапћене аустријске и маџарске бродове, сем неколико путничких бродова, који се имају повратити приватним власницима у Аустрији. Аустрија и Угарска ће морати накнадити власницима узапћених бродова вредност њихову у име оштете. Овом приликом се користила Чешка република и добила је од Немачке и Аустрије 70.000 тона бродова са реморкерима од 4.450 коњских сила.

Британска влада се од престанка рата мучила да уреди своје финансије, али није много успела. Она је тврдила да штеди; опозиција јој није ни толико признавала ни веровала; и, на свима накнадним изборима за упражњена посланичка места, излазећи са програмом „за штедњу“ опозиција је добила свако место. Влада је уводила нове порезе и прирезе да би покривала дефиците; сад је опозиција утврдила да су ови нови намети, нарочито на доходарину претерани, и да могу довести до краха. Влада је покушала да смањи број оне читаве војске чиновника, који по разним канцеларијама

40