Српски књижевни гласник

626 Српски Књижевни Гласник.

седе, пуше, ћаскају, сркућу чај, па није могла успети. Влада је покушала без парламента да троши велике суме, па је навукла гњев Доњега и Горњега Дома. Пре извеснога времена, при гласању о једној позицији буџетској, влада је чак остала у мањини и ако има у оба Дома већину. Влада је направила један уговор са Лењиновом владом о уређењу трговинских односа, опет мимо Народнога Представништва, и тај Уговор није. поправио финансије Велике Британије. Влада Лојда Џорџа је наставила оно што је радила за време рата: да буде и индустријалац, и трговац, и произвођач, и продавац. Она је хтела да подржава све. Сад је Лојд Џорџ, који је почео да се титра са Народним Представништвом, признио да не иде тако. Он је, као и његови многи славни предходници, пред очигледношћу, погнуо главу. Он је пристао да се образује један мањи одбор људи од заната који ће влади давати не само савете него радити послове који су

владини. Он је признао да његова влада није у стању да.

води финансије како треба. Он је признао да не може бити господар у својој кући, и узима друге способније људе изван владе и Народног Представништва да помажу управљати. "Овај одбор (у коме су два директора жељезница, један познати рачунски човек, два директора Банака, један бив. министар, један бродарски и један ваздухопловни експерт) не само да ће давати савете него ће и утицати на финансијску политику владину. Лојд Џорџ, који је савитљив и довитљив као да је из ових наших страна, употребиће овај одбор корисно. И он и његово друштво у влади искористиће га; па и ако "има успеха и ако нема. Ако има, Лојд Џорџ ће узети све за себе, ако нема бациће сву кривицу на Одбор, са којим ће се разрачунавати Народно Представништво и јавно мнење у Енглеској. Да ова ствар није одавно већ у припремању ми бисмо рекли да су је Енглези узели од нас. Ми смо имали пре извеснога времена једну конференцију привредника (Директора банака, председника и секретара Трговачке Коморе) под председништвом Министра Финансија. На њој је већано -о нискоме курсу динара. На конференцији су давана мишљења, од којих је оно о дугорочноме зајму у иноземству, влада примила одмах. -

Међународна репарациона комисија решила је да се од прве милијарде златних марака, коју је суму Немачка предала, исплати Белгији 850.000.000 у име ратне оштете. Врло је вероватно да ће се друга сума за одштету, да би се поправила валута, примити од Немачке не у доларима као досад, него и у другој европској валути. јер према данашњем курсу све европске валуте су у опадању према долару. Долар је најбољи, па онда швајцарски франак, па шпански пезетас,

ДА нада а “А,