Српски књижевни гласник

630 Српски Књижевни Гласник.

погрешка, кад је набачена смела теорија о пукој манифеста-

цији, за значење 1 децембра 1918. Овом смелом изјавом

оспорено је правно значење акта уједињења, и макар да је

та изјава пала с неовлаштене стране, унесена је тиме једна несигурност у тумачење, када је и како је настала наша yje-

дињена држава, — да ли по споразуму од 1 децембра 1918 или по ком ранијем догађају, — а ова несигурност имала је управо погубно дејство. У већем делу Хрвата завладао је

нато страх, да су догађаји од 1 децембра 1918 само наме-

штени, а Хрватима да се хоће да натури племенска хегемонија, кад се за нову државу тражи један стари датум, као правни темељ. Мера страха била је пуна, кад се и идеологија српско-хрватске коалиције почела да пориче с оне исте

стране, којој је то најлепша страница прошлости, а то се не

чини без дубљег разлога. У том котлу страха и сумње, која је лакоумно бачена

у прилике државног уједињења, прекухавао се у Хрватској

сваки чин државни, и отров неповерења раширивао у сељачке слојеве. Тако она смела теорија, да акт од 1 децембра имаде само манифестационо значење за уједињење, преставља сталан квасац за разорну акцију против дела уједињења. Кроз проваљени насип је бујица гонила усплахирени свет на Радићево острво, који једини није суделовао код акта уједињења. Неки се дапаче посакриваше у рупе, камо су франковци раније побегли од светла уједињења. А Србијанци су стајали по страни и само гледали ову пречанску — комедију, без разумевања њезиног домашаја.

Ну није само то фатално међу нама пречанима. Једнака је невоља од. демагогије, која се нато стала да тера у Хрватској у оба дела народа. Она је у стању да успали сепаратистичке тенденце, ако се не сузбије на обе стране. Свака је демагогија сама по себи штетна, и то се покаже пре или после. У овом је случају она опасна и зато, што се тера с таковим намештеним методима, који продубљују јазове. На хрватској страни тера се демагогија на бази чувања „правица“ тако, да се свако дело нове државе приказује као једно насиље на хрватски народ, а по сељачким већима „Српског Кола“ игноришу се и позитивни закони, као туђи. Тако се ствара анархија и забуна с две стране, досадање се опреке све више продубљују, и мржња расте. На једној страни Радићеве организације растежу сваки законски пропис, а на другој страни сељачка већа „Српског Кола“ газе преко сваког законског прописа, који им није по ћуди. Стварају се прилике Монтека и Капулета. Једни приписују сваку повреду „правица“ новој држави, а други се носе код сваког преступа закона као преставници нове државе и Београда.

Ни једна демагогија не бира људи и срестава. О несавесности демагогије хрватске сељачке странке познато је