Српски књижевни гласник

Белешке. 637

Последња је песма сасвим интимна, лична; мало чудан — и неуспео — покушај да се у хладни, једнолики, безлични десетерац унесе толико субјективног, личног. Остале песме су много боље; г. Маговчевић осећа народну поезију, уме да говори њеним језиком, да мисли њеним мислима, да погоди и одржи њен тон. А и у томе успева чак и на местима, која одају интелигентна, школована и културна човека. У томе жанру народне поезије, ове песме имају, и не ретко, јаких и

лепих места. 7.

Преко Албаније на Острво Смрти. — Др. Влад. Станојевић написао је једну малу и језовиту књижицу о нашем повлачењу кроз Албанију. У својству лекара. једне од највећих војних болница наших, он је имао прилике да види сав ужас албанске трагедије. Нарочито су језовити моменти у Скадру и на острву Видо, т. зв. „острву смрти“ код Крфа. Ми смо већ прилично далеко од катастрофалне 1915 године, да бисмо обратили нарочиту пажњу овој књижици. Али ће ипак она, коју је писао очевидац из првих редова, послужити некада као интересантан и важан докуменат.

Б.

Niko Polić: Marginaliie. — XV низу књига које је почела да издаје загребачка књижара Чакловић, па сада преузео Кугли, под општим именом „Југословенска Литература“, као свеска 5 изишли су критички и други чланци г. Ника Полића под насловом „Маргиналије.“ Г. Полић је ту скупио неколико својих фељтона и чланака из разних загребачких листова на којима је сарађиРао. Његови чланци носе видан траг Матошеве школе, чији последњи припадници покушавају да васкрсну у Загребу култ према Матошу. И у овој књизи има један нацрт за студију о Матошу. Исто тако је ту и чланак о „сатаничном“ Полићу Камову, који је био најпотпунији представник оног симпатичног загребачког боема који се назвао „грабанцијашем“. И сам г. Нико Полић има нечег „грабанцијашког“ у себи. Доказ су његов фотографски портре који иде уз књигу, аутобиографски чланак, и она

занимљива „размишљања у кавани о кавани.“ М. Б.

„Мјат ка“. — Под овим именом издаје у Горици млади словеначки песник Г. Франце Беук књижевно-породични часопис, намењен Словенцима на територијуму који је Рапалски Уговор оставио Италији. Поред тршћанског Новог Рода, дечјег листа, ово је други наш белетрични лист у Јулијској Бенечији. Младика излази два пута месечно у овећим свескама, на лепој хартији са илустрацијама, и доноси већином радове словеначких књижевника и националних радника са оне стране