Српски књижевни гласник

638 Српски Књижевни Гласник.

границе. Лист је уређиван у топлом југословенском духу и велику пажњу посвећује не само савременој књижевности која се развија код Словенаца у слободној домовини, већ и књижевности српској и хрватској. Пред нама леже првих десет бројева његових, у којима налазимо већи број превода из српске књижевности које је пружио познати словеначки песник и преводилац Г. Алојз Градник. Између осталих препева из нашег песништва, Г. Градник је дао веома успеле преводе Змајева Три Хајдука, неколико одломака из Ђулића Увелака, Шантићево Остајше Овдје! и неколико других песама. Из српске прозе лист је до сада донео нашу народну приповетку Три Прстена и Нушићеву причу Незвани Тушор. Преводи су пропраћени потребним (белешкама. Превелике тешкоће око уређивања и издавања једног оваквог часописа нису зауставиле његове покретаче од овог корисног народног посла, и желети је да Младици не изостане потпора, и материјална и морална, и од стране Љубљане и од стране Београда.

Др. Јован Савковић, Омладинска и данашња Војводина. (Прешшампано из „Заставе“ бр. 143 —150- за 1921) Нови Сад 1921. — До пре педесет година Војводина: је била духовни вођ нашег народа и у културно-књижевним . питањима водила је прву реч. Она је почетком друге половине прошлога века створила и водила познати Омладински покреш, несумњиво најшири и најобилнији духовни покрет у историји нашега народа у 19 в. Али одмах затим, седамдесетих година, Војводина се нагло спушта са. места које је дотле заузимала у нашем животу; она обамире, упарложава се, остаје кроз деценије неактивна, не даје ни из далека оно што се од ње с правом могло очекивати. Наћи разлоге тој наглој промени, циљ је овог г. Савковићевог чланка.

Војводина је баш у моменту када је била у напону своје снаге и активности дошла у нарочите политичке прилике у новоустројеној двојној монархији. Дошавши под директан политички утицај Мађарске, она се није могла дуго одупирати добро организованој и свима средствима, врло енергично вођеној политици однарођавања; дотадања духовна једнодушност разбила се и уступила место ситничарској расцепканости. Мађарска просветна политика затвара Војводини све излазе у далеки, културни свет и Пешта постаје духовни центар у коме Војвођани задовољавају „све своје духовне потребе, ако су их и у колико имали“; на све жртве готовог Омладинца, ствара се сад у „Затворској котлини“ нарочити тип Војвођанског интелигента, утилитаристе, себичњака, чији се цео рад своди само на гомилање земаљског блага и стварање што угоднијег живота. Све што је боље и више од такве средине, бежи из Војводине, ако се не помири с тим, да се спусти до средине у којој је. Таква Војводина није