Српски књижевни гласник

Наши односи са Русијом. 121

водило рачуна. Као у опште на Русију, тако је и на цара гледано нереално, старински; прецењивана је царева воља, и у њу је полагано више наде него што је требало. И, у колико је она прецењивана, у толико је потцењивана важност влада. Чак је према владама постојала нека врста неповерења, и у том није чињена разлика између А. П. Извољског који нас ничим није задужио, и који је, пред анексију Босне и Херцеговине, био на путу да нас жртвује Аустро-Угарској, — и С. Д. Сазонова, који је био наш пријатељ и увек нас помагао кад је и колико могао. Уопште, са мање воље рађено је непосредно са руским владама, и заобилазан пут претпостављан је правом путу.

Због таквих погледа и навика, код нас је грешено и у другом једном питању: у питању о јавном мишљењу у Русији. У том погледу код нас није чињена разлика између Русије и Запада, и придавана је већа важност руском јавном миш„љењу него што га је оно имало. Енглеска и Француска су „Земље јавног мишљења“ -— оно је ту врло важан чинилац — а Русија то није била. Није, разуме се, требало занемарити ни руско јавно мишљење, али га није требало ни преценити. Требало је измерити до кога степена ваља с њим "радити — наравно, дискретно и смотрено, што такође није увек био случај — и не прећи ту меру, да не би било штете по нашу дипломатску акцију код владе, што се, међутим, такође дешавало. Руско јавно мишљење могло је у неколико утицати на владу, али је није могло водиши. Оно је, у питању анексије Босне и Херцеговине, енергично тражило од владе да да отпора аустро-угарском“ насиљу над. нашим народом. У балканском рату, оно је тако исто енергично захтевало да Русија заузме чвршће држање према Аустро-Угарској и да нас одлучније помогне. Но, и у једном и у другом случају његов утицај на владу био је врло слаб и, на крају, остало је онако како је влада одлучила.

Далеко би ме одвело кад бих се упустио у набрајање још и других кругова од утицаја. Споменућу само да је и више друштво („топде“) у Русији имало приличног утицаја на државне послове. На жалост, оно није, у својој целини, увек словенски осећало, већ је, будући једним делом немачког порекла, било више космополитски а покаткад и германофилски расположено.