Српски књижевни гласник

120 Српски Књижевни Гласник.

у нашем географском и политичком положају. Ми смо били далеко од Петрограда, ближи Западу. Поред тога, она мало пре поменута политика коју је Русија, у више махова, водила према Аустро-Угарској, слабила је везу између ње и нас. Бугарска је у том погледу боље стајала него ми; али је зато и њен положај према Русији био бољи него наш. Живљи политички интерес који је Русија имала за Бугарску створио је онај тешњи додир. Томе је допринео и нарочити положај који је Русија у прво време имала у Бугарској. Руска привремена окупација и управа над Бугарском, руски министри у бугарским владама и руски официри у бугарској војсци, учинили су тај додир још тешњим. Из тих разлога, Бугарска је имала велики избор у људима који су познавали Русију и који су, у важним приликама, могли бити од користи у раду са њом. Ми нисмо имали такав велики избор. За Запад смо имали доста људи, али за Русију врло мало. Па ни ови нису увек правилно видели ствари.

У нашем раду са Русијом, требало је, пре свега, испитати и оценити с којим чиниоцима ваља радити. То, међутим, није учињено, и зато наша акција у Русији није увек била на правом путу. |

У Русији је први чинилац био цар, као неограничени владалац. Уз њега је, као други чинилац, била влада. Но, дешавало се да је важност другог чиниоца, владе, постајала већа од оне која [0] је припадала: зависило је од личности цара. Александар Ш имао је своју чврсту вољу, и његови министри морали су га у свему слушати. Никола II, међутим, који је био наш пријатељ и, као такав, пун добрих намера за нас, није имао ту вољу коју је имао Александар Ш, и зато су његове добре намере, покаткад, и остајале само намере кад их и влада или други чиниоци нису имали. Н. К. Гирс је са страхом прилазио Александру Ш и покоравао се његовој воље. А. П. Извољски, напротив, успевао је да наметне своју одлуку цару Николи. Кад сам му једном саопштио шта ми је цар на једном дипломатском пријему био рекао, он ми је пошто му цареве речи нису биле по вољи — одговорио: „ја се нећу упуштати у то што вам је цар рекао, али вам могу рећи да ће бити онако како вам ја кажем.“ — И тако је и било.

Код нас се, нарочито у последње време, није уочила та промена у односу између цара и владе, или се о њој није