Српски књижевни гласник

Наши односи са Русијом. 119

радио против њега. Како је он био представник Русије, такав његов рад изазвао је неповерење тадашње Србије не само против њега лично кего и против Русије. Слично је радио и барон Рикман, Немац по пореклу, који је био руски изасланик код Кнеза. Милоша; с том разликом што је Родофиникин био лукав, а овај охол и груб, и заузео био према кнезу Милошу држање претпостављеног према потчињеном. Руски консул А. Н. Карцов био је такође непријатељски расположен према нама, и у том смислу радио је и у Петрограду. Он је, на пример, навео Александра П да, у свом познатом говору у Кремљу, покуди пашу војску у рату 1876 године. При крају његове службе у Београду, њему је сам цар изреком забранио да се меша у нашу унутрашњу политику. Својим незграпним понашањем, В. В. Жадовски, који је био руски посланик у Београду кад је краљ Милан, после абдикације, по други пут дошао у Србију, још је више помутио односе између Русије и Србије.

У најновије време, претпоследњи посланик царске Русије Н. Х. Хартвиг подражавао је својим удаљеним претходницима из Карађорђеве и Милошеве Србије. Он. је заузео један свемоћан став, мешао се у наше унутрашње послове, и такође водио своју личну политику која није била у складу са нашим интересима. При том, и ако је био без правих симпатија према нама, он је некако успео, са много шума, да стекне глас великог пријатеља Србије и да створи мишљење о својим великим дипломатским заслугама, истичући себе на рачун своје владе. У ствари, таквих његових заслуга није било. На најнадлежнијем и најважнијем месту у Петрограду, у Министарству Спољних Послова, о њему је постојало неповољно мишљење и зато му није веровано колико треба; чак је сматран као бугарофил. Према томе, његова акција код руске владе од које је — владе — руска политика и зависила, није могла имати оног успеха који би имала да су били други односи између руске владе и њега.

Ограничена само на своје представнике код нас, Русија није могла увек бити довољно и правилно обавештена о нама. Но ни ми, са своје стране, нисмо довољно познавали Русију. И једно и друго долазило је отуда што између нас и Русије није било оног тешњег додира који је био потребан. A што га није било лежало је у неколико у природи ствари: