Српски књижевни гласник

Лавоазје и Роберт Мајер. 129

Знамо данас у какву је велику заблуду била запала хемија теоријом о флогистону, чији је основалац био немачки. хемичар Штал (5гаћ!, 1660 -1734). Док је она владала, хемија није могла поћи напред, јер су њоме нова открића погрешно тумачена и збрка постајаше све већом.

Као што рекосмо, Лавоазјеова је неподељена слава, да је флогистону задао смртни удар. За дивљење је, како је Лавоазје извршио тај научни преврат простим огледима и ведром логиком, који необично контрастују са мрачном и замршеном теоријом о флогистону.

То је знаменито дело Лавоазје отпочео огледима који су изложени у једној белешци преданој Академији Наука у Паризу 1772 године. У њој Лавоазје саопштава да сумпор, далеко од тога да нешто губи сагоревањем, повећава своју тежину. Он такође показује. да се грејањем живиног оксида добива један гас који одржава дисање и сагоревањем и који представља онај део ваздуха који нестаје сагоревањем и дисањем. Кад се то грејање пак врши у присуству угља, добива се гас што га је раније пронашао Блак и назвао „Нбхеа ап“, то јест наш угљен-диоксид, и Лавоазје закључује, да (е тај гас састављен из угља и кисеоника. Сагоревање је дакле, по Лавоазјеу, спајање сагорљивога тела са кисеоником. Претварање оксида у метале састоји се у отпуштању кисеоника.

Ма како да су били убедљиви докази које је Лавоазје давао у прилог својој теорији, ова није наишла одмах на пријем у његових савременика. Како се далеко ишло у томе да се његова открића ставе у оквир флогистона, нека нам послужи овај пример: један чувени хемичар онога доба приписује флогистону негативну тежину, да би објаснио повећавање тежине метала жарењем: јер кад метал који жарењем испушта флогистон постаје тежи, значи да флогистон не само да није тежак, већ да његовим присуством тела постају лакша!

Али ипак победа Лавоазјеових идеја дошла је брзо, за његова живота још, и при крају осамнаестога века и последњи противници положише оружје.

Читајући данас Лавоазјеове радове, читалац је изненађен како се они разликују, својом · јасноћом од хемијских списа истога доба. Његови су огледи тако прости, његово је. разлагање тако логично, да би се могло посумњати у величину његова дела, кад не бисмо знали да је оно било тако смело,

9