Српски књижевни гласник

150 Српски Књижевни Гласник.

да се оно толико косило са владајућим идејама, да га нико од његових савременика није смео признати без оклевања.

Ево примера те поменуте јасности. Пре Лавоазјеа, хемичари су држали, да се вода може претворити у земљу. Они су своје мишљење ' оснивали на томе. што дистилисана вода која дуго кључа у једноме стакленоме суду даје, кад се испари, један земљаст остатак. Док су други хемичари покушавали да реше тај проблем анализом те земље, Лавоазје пође краћим и поузданијим путем: измеривши празан суд пре и после кувања воде у њему, Лавоазје нађе да је суд, пошто је вода у њему дуго кључала, постао лакши, и то управо онолико колико је тежак остатак што га вода даје кад се испари. Према томе, решење је загонетке просто: вода се не претвара у земљу већ делимице раствара стакло.

Лавоазје има и ту велику заслугу да је знао издвојити у хемијским појавама оно што оне имају материалнога од топлотних појава. Он утврђује, да хемијске реакције He мењају тежину тела која се налазе у затвореноме суду и ако развијају топлоту која се губи ван суда. У хемијским реакцијама, тела која узимају у њима учешћа не мењају своју тежину: „Ништа се ге ствара, ништа се не губи“. Обративши“ се и топлотним појавама хемијских реакција, Лавоазје оснива термо-хемију мерећи топлоту. коју развијају разне реакције.

Лавоазје није само основао модерну хемију већ је он творац и савремене физиологије.

Знало се и пре њега да, у затвореноме простору, ваздух, у коме се налази каква животиња, губи способност да одржава горење и дисање. То се тумачило тиме што се велило, да се ваздух у плућима флогистује. И на тај начин права улога дисања остајаше у тами. Најраспрострањеније је мишљење било да ваздух служи на хлађење крви при пролазу кроз плућа и да својим притиском приморава флогистон да остане на површини сагорљивих тела!

Док је таква заблуда владала о природи појаве дисања, физиологија није могла напредовати као ни хемија у којој је владао флогистон. Јер док се није дознало.за суштину дисања, није се знало за основу :а којој почива животни механизам, није се знало за извор на коме црпе живот енергију којом се изражава, нису се могле схватити улоге органских функ-