Српски књижевни гласник

"Лавоазје и Роберт Мајер. 31

ција. И у томе је предмету Лавоазје одједном створио светлост, као мађионичарским штапићем. Он право улази у срце питању и даје му решење које ништа није поколебало до данас. Читајући данас његове радове на дисању животиња, нема у њима готово ничега што треба изоставити а мало им се шта начелнога има додати.

| Лавоазје најпре тгчно утврђује које промене ваздух претрпљује дисањем животиња. Кисеоник се претвара у угљендиоксид („асјбе стауеих аегогте“) онако као што је био констатовао да се помоћу угљенова праха претвара у тај исти гас. „Дисање, вели Лавоазје, није друго до споро сагоревање угљеника и водоника, у свему слично ономе што се збива у лампи или запаљеној свећи, и, у томе погледу, животиње које дишу управо су сагорљива тела која горе и троше се.“

Што: се тиче места где се збива то сагоревање у организму, Лавоазје није с тим питањем био начисто. Он вели, да је могућно да се оно врши у плућима, али је такође могућно да се оно врши у самој крви, те да се у плућима само врши размена кисеоника и угљен-диоксида. Знамо данас да је ово друго мишљење ближе истини, јер се прелазак кисеоника у угљен-диоксид, не врши у плућима, а додуше ни у самој крви, већ у самим ткивима. Тачно је пак да се у плућима само врши размена тих гасова.

Интересантна је чињеница коју Лавоазје наводи у прилог

мишљењу да се сагоревање збива у крви. Кисеоник даје крви отворено црвену боју; разни метали, као што су жива, олово и гвожђе, дају са кисеоником једињења црвене боје. Не једини ли се кисеоник са крвљу као што се једини са металима, пига се Лавоазје“ Данас знамо да је то тачно, и ако аналогија боје нема с тим никакве везе, али то показује како је Лавоазје био уверен да у животноме механизму влада · иста хемија као и у неорганском свету. Лавоазје је дакле утврдио природу и важност дисања: дисање је споро сагоревање и ово је извор животињској топлоти. То је било нешто сасвим ново и сасвим различно од улога које су дотле приписиване дисању.

Лавоазје је отишао још дубље у анализу те појаве пронашавши да се сав кисеоник који је нестао у плућима не појављује у виду угљен-диоксида, он мисли да један део служи