Српски књижевни гласник

132

Српски Књижевни Гласник.

на сагоревање водоника и да се на 'тај начин гради вода у организму. И то је тачно, данас, после стопедесет година. ~

Полазећи даље, Лавоазје поставља основу биоенергетици, т. |. грани физиологије која се бави изучавањем енергетског промета у живих бића, а која је данас више него икада на дневном реду. Са својим сарадником Сеген (5беешп), Лавоазје мери на човеку гасовите размене дисања у разним физиолошким погодбама, при раду, при одмору, пре и после јела, и утврђује, да се потрошња кисеоника повећава мишићним радом. Лавоазјеова жена, која је била и његова сарадница, оставила нам је цртеже који приказују те историјске тренутке кад је модерна физиологија угледала света под сводовима скромне Лавоазјеове лабораторије.

Оснивалац физиологије већ онда назире енергетску везу између разних појава којима је жив организам седиште. „Та врста опажања, вели он, води нас ка поређењу разних употреба снаге између којих изгледа да не постоји никакав однос. На пример, може се знати којој тежини у ливрама одговара рад једнога говорника или музичара који свира какав инструменат. Могло би се чак одредити чега механичкога има у раду филозофа који размишља, књижевника који пише, музичара који компонује. Та делања, која се сматрају чисто душевним, имају нечега физичкога и материалнога“.

Пошто је утврдио физиолошку важност дисања, Лавоазје се одаје животињској калориметрији, т. |. он мери помоћу својега калориметра (калориметар са ледом) топлоту коју производе животиње. Он то ради у сарадњи чувеног Лапласа (Гарјасе) поглавито у циљу, да би проверио своју хипотезу, по којој је сагоревање угљеника и водоника главни извор животињској топлоти. У томе послу, Лавоазје узима без дискусије, као нешто што се само по себи разуме, да једно тело сагоревајући у организму производи исто толико топлоте као кад сагорева изван њега. То међутим није било очевидно у. оно доба, то је тврђење било чак једна велика смелост у доба кад се живот сматрао механизмом који пркоси законима физике и хемије; према томе, то је било једно велико откриће. Као доказ томе што велимо довољно је напоменути, да читавих четрдесет година доцније, знаменити физиолог Деспре (Пезрге), нашавши у својим огледима, да је количина топлоте развијене у организму већа од оне која је изра-