Српски књижевни гласник

Лавоазје и Роберт Мајер. + 133

чуната из потрошенога кисеоника, (а данас знамо да та разлика почива: на једној грешци принципа самога рачуна), вели: „Не наилази се у овим огледима на ону једнакост и сталност као у огледима на неорганској материји. Овде је афинитет елемената, под утицајем животне моћи, коју године живота, температура, здравље, природа хране и разне друге околности могу мењати.“

Лавоазје није на то помишљао, да једно дано тело сагоревши у организму до истог ступња као и ван њега може дати разне количине топлоте у та два случаја. И имао је право.

У огледима са Лапласом, Лавоазје је најпре измерио колико једно морско свињче троши кисеоника и производи угљен-диоксида у одређеноме размаку времена. Затим је израчунао колико би топлоте развио тај нестали кисеоник да се ван организма сјединио са угљеником и водоником у оним размерама у којима се то збило у организму. Најзад је у своме калориметру измерио колико речена животиња стварно производи топлоте. Те две добивене вредности потпуно су се поклапале, одакле је Лавоазје извео закључак који и данас вреди, чак са мање ограђивања него што је Лавоазје учинио у следећим редовима: „Када прилике у којима се налази једна животиња не мењају знатно њену крв и сокове, тако да после више часова организам није претрпео никакву знатну промену, тада животињска топлота, својим највећим делом бар, припада оној топлоти коју производи једињење кисеоника, што га је животиња удисала са угљеоником.“

То начело, да једна хемијска реакција производи исту количину топлоте у организму и ван организма, било је доцније, као што ћемо видети, полазна тачка Мајеровом открићу неразорљивости или консервације енергије.

Интересантно је узгред забележити, да су у горњему огледу, Лавоазје и Лаплас, случајем само нашли оно подударање вредности које се односе на нађену и на израчунату топлоту. Јесте, њихова је претпоставка била тачна, али су је хтели проверити служећи се погрешним начелом, на име они су у својим рачунима узимали као да се кисеоник једини у организму са слободним угљеником и водоником; то је међутим погрешно, јер нису исте количине топлоте произведене, кад угљеник и водоник сагоревају као слободни елементи или као састојци органских тела.