Српски књижевни гласник

146 Српски Књижевни Гласник.

У Немачкој се десило једно политичко убиство. Матија Ерцбергер, бивши министар финансија у кабинету Милеровом и народни посланик у Рајхстагу, докле се бавио на летњем одмору са својом породицом у малом месту Грисбаху, убијен је из револвера. Узрок је убиства политички. Ерцбергер је био најутицајнији члан центрума у Рајхстагу, и човек против кога је вођена најбешња борба у штампи, а нарочито од стране Хелфериха и деснице. Ерцбергер је био. човек који је опет био најљући опозиционар у. Рајхстагу, кога, свакојако, јавно мњење није много волело. Убиство је једна политичка освета, и ако још недовољно расветљена, и за политичке нарави Немачке пеобичан догађај.

Ерцбергер, овај релативни млад Виртенбержанин, био је један обичан учитељ, па затим. мисионар, трговачки агент за продају шиваћих машина, после делегат раднички за међународни раднички конгрес у Цириху (1897), новинар, и најзад народни посланик из центрума. У Рајхстагу је био најактивнији народни посланик, и задавао је велике муке влади. Он је био нека врста Клемансоа немачкога. Он је био чувен у Немачкој и у Европи што је откривао зло рађење немачких колонијалних власти 1906; он је преко католичких новина ударао на Поморску лигу, која је спремала рат ; он се занимао питањем наоружања Немачке пред рат. Кад је објављен рат, он је упутио кајзеру и свима другим један мемоар, тражећи казнену експедицију и анексију како Белгије тако и дела Русије. У 1915 постао је глава познате Тисенове индустријске групе у Немачкој, а после његове познате бесне и нескрупулозне немачке пропаганде у Швајцарској, Шведској и Америци. Године 1916 Ерцбергер је у Цариграду, у преговорима са Талат-пашом и Енвер-пашом, тобоже због Јермена католичке вере, а у ствари због жеље да се њему повери вођење немачке спољне политике. Као убеђени присталица Кеајро Ек, Ерцбергер почетком 1917, под утиском мемоара, који је граф Чернин поднео немачкој Врховној команди о злу стању Аустоугарској, успео је да Рајхстаг донесе познату резолуцију за мир. Кад га је немачка Врховна команда због тога најурила ma Тисеновога удружења немачких фабриканата, он се био тренутно повукао. И, кад је граф Хертлинг добио власт немачкога канцелара, Ерцбергер узима удела у раду на миру у Брест-Литовску, неко кратко време верује у победу Немачке, па се онда враћа опет стварној политици: Немачкој треба мир. Он је, у познатоме памфлету о Лиги Народа, предлагао „демократски“ мир, и дочекао да буде у немачкој делегацији за примирје. И, пошто се свађао приликом преговора са маршалом Фошом, са члановима делегације за мир, он је, најзад, склонио немачку скупштину у Вајмару да прими савезничке услове за мир. — У влади Милеровој није могао постати министар иностраних дела већ