Српски књижевни гласник

Политички Преглед. : 145

Мира. И тако је у Тријанонски уговор ушла гранична линија у Барањи и Прекомурју која је горе поменута.

У току прошле године радила је једна мешовита међународна комисија, у којој је председник био енглески представник Форстер, а са наше стране два официра, који су чинили све да спасу Барању, или бар оно што се од ње могло спасти. Та комисија у фебруару месецу о. г. спремила је један споразум ; по томе споразуму наше власти имале су да испразне Барању месец дана после коначнога признања Тријанонскога уговора. Испражњавање Барање, према томе, ни'е морало бити на брзу руку, већ је могло бити на миру и без велике журбе. Оно се међутим извршило и брзо и очигледно на штету нашу. Штета је велика; штета је материална и морална. Материална штета састоји се у томе што је у Барањи остала велика количина хране купљене за војску, велики број крупне и ситне стоке за исхрану војске наше. У Печују је остало много машинских инсталација, кожарскога материјала, вагона и локомотива. што је било све спремљено за наше државне потребе и купљено и капарисано од стране државе нежигосаним крунама, којих је толико много било у земљи. Поред овога није регулисано питање о угљену, који нам Маџарска по уговору има давати из Печујских рудника за пет година за железнице и бродове. Изгледа да је и штета нанесена приватним лицима прилично велика, због ове изненадне евакуације. Морална штета је много већа; тешко је рећи да ли је већа у иностранству, или је већа код нашега народа у земљи и у самој Барањи.

Поводом овога питања у јавности се нашој претресало, ко је прави кривац за овај неозбиљан начин рада. Министарство иностраних дела тужило се на Министарство унутрашњих дела, и обрнуто. Министарство унутрашњих дела дало је и једно полузванично саопштење, и отворено за барањску евакуацију оптужило министра иностраних дела. Та ствар је остала неразјашњена до данас; а какви су данас наши парламентарни обичаји и наша равнодушност за вођење државних послова, остаће и даље само на оптужбама, баш ако би се ствар у Народној Скупштини и претресала. Кад ствари бивају повољно решене, онда се о томе увек много пише и лепо говори. Кад се ствари неповољно сврше, и. кад је очевидно да су рђаво вођене, онда има два метода. Један је да се ствари заташкају; други је да се за неповољно решење окриви други. Овом приликом употребљен је други метод; бачена је кривица на Енглезе. Необавештени су примили као истину да су Енглези доиста криви што су наше власти испразниле на овај начин окупирани део Барање. Обавештени знају да није тако. Енглези су се држали само уговора и споразума. Они могу имати симпатије за Маџаре, али Енглези неће прекршити уговор. |