Српски књижевни гласник

Политички. Преглед. фи и 149

интерес, она га у ствари руши, и рушећи га она окреће противу себе државни разлог на који се позива.

Политику државног разлога водило је у старој Србији неколико државника. Сви су они пали. Борба противу њих била је и дуга и мучна, јер је био у питању ауторитет Круне, који је био велики. Борба противу данашњих представника политике државног разлога неће бити ни дуга ни мучна, јер је у питању ауторитет Владе, који никада није велики. Борба противу оних значила је борбу противу Краља, која увек може бити само нелегална, па зато и тежа. Борба противу ових значи борбу противу Владе, која може бити и легална, па зато и лакша.

Стара борба чинила је понос радикалне странке... Чудном иронијом судбине та се странка данас нашла на оној истој страни барикаде на којој је некад стајао само Краљ, а на тој страни дефинитивне победе никад није било, али је

било дефинитивног пораза. | ПРИВРЕМЕНИ.

ПИСМО ИЗ ХРВАТСКЕ.

Вера у закон, власт и поштену државну политику уздрмана је у Хрватској понајвише тиме, што се свуда опажа, да се у пракси не поступа онако како се званично обећава : да ће се у нашој држави мерити једнаком мером сваком делу народа и сваком крају. Зато су криве поједине котерије које раде на рачун целине.

Истичем нарочито, да свака странка каже да заступа и и увек наглашава једнакост и правду, како ју сваки закон тражи, али ипак нема ниједне странке данас у нашој држави, која би довољно пазила, кад је на власти, да њезини људи раде тако, и 'да се државни послови проводе тако. Странке се“групишу по великим начелима, али ни многи истакнути људи. нису дошле у те странке по осећају ових начела. У свакој од тих странака имаде много људи недозрелих, па и

противних тим начелима, а сем тога поједине струје у стран-

“ кама данас брзо еволуционишу у правцу општег развитка прилика, које су пошле путем борбеног племенског става. У време такове психозе догађа се оно што је у таковим приликама логично : да је једна овакова струја компактнија, а потом и јача од претежног дела своје велике странке, која начелно не би хтела да иде тим путем. Већину ставља једна вешта струја пред готове чине, па већина не може назад. Та је метода имала досад увек успеха. Вештина лежи ну томе, да се позивом на исправно страначко начело постави претешка диагноза случаја, и позивом на битни државни интерес траже изузетне привремене мере, па ето поља за нескрупулозне политичаре.