Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 151

сви котачићи целе државне макине крећу по таковом рецепту, у стилу личног режима. И ова се струја развија посве племенски, јер јој то и лично конвенира, па јој је свако франковац и издајник државе, ко јој је на путу, или ко не плеше тачно по њеној свирци. Ни овде није важно, што тај правац диригира само неколицина људи, док он данас има велик динамички ефекат, једнако није важно, где ће ова струја да сврши, кад се довољно прозре њена работа, да ли у којој другој или у својој посебној странци. Факат је, да она у оваком политичком метежу све више расте, нарочито међу интелигенцијом, и да по том екстремном правцу падају у њу дапаче и многи они Срби пречани, који су раније били отворени Југословени.

Ове две екстремне струје, струја Хрвата и струја Срба пречана, узајамно се допуњују и заједнички подгризају народно јединство. Хрватска струја тежи расцепљењу, а српска хегемонији и империализму, али обе доводе до истог резултата, до парализовања народног јединства и државног напретка. Разлика је између две струје само у томе, што српска струја није била у стању онако захватити већину Срба, као што је хрватска струја успела захватити већину Хрвата.

Обе струје показују извесну сличност и у својој тактици. И једна и друга струја хтела би да искључи сваки уплив Србијанаца из хрватских послова. Хрватска заједница, за време Протићева режима, била се дезинтересовала свих осталих питања, само да се нико други осим ње не би мешао у хрватске послове. Срби пречани исто тако, под изговором да само они познају хрватске прилике, тражили су да у свему што се тиче Хрватске они имају пресудну реч. Прошлога пролећа, кад год је бан покушао самосталније наступити, Срби пречани протестовали су, без обзира на то што ни његовом општем правцу рада ни његовим посебним одлукама не би имали шта да приговоре. Њима није било криво што је бан поступио овако а не онако, него им је било криво што се уопште усудио да ради без њиховог питања и одобрења. У исто време, Срби пречани покушали су да, независно од постојећих политичких странака, створе једну своју засебну локалну групу, чији је искључиви циљ да утиче на вођење хрватске политике, и тако су на супрот Радићевим већима постала Сељачка већа. Сукобом ове две крајње струје без сумње се не може доћи до правилног решења хрватског питања.

"Интересантно је да обе ове групе стоје на гледишту да је интелигенција непотребна у политичком животу. Довољна је неколицина вођа из редова интелигенције; све остале мандате треба разделити међу људе из неуког пука, који је навикао да слепо слуша. Овакве демагошке методе, у ово време изграђивања државе и са једном политичком ситуацијом коју карактерише свемоћ парламента, могу постати веома опасне, јер