Српски књижевни гласник

152 Српски Књижевни Гласник. _

у крајњем резултату доносе собом потпуно искључење интелигенције из јавних послова, и остављају целу државу на милост и немилост неколицине демагога, којима следи једна непросвећена и фанатизована маса.

Најопасније је ипак код ових крајњих група то што непрестано и систематским начином распирују племенску мржњу између Хрвата и Срба. У овом тренутку када се ради на увођењу устава и изједначењу управе, само потпуна објективност и једнака љубав за сва три племена може посејати здраво семе. Код нас је пак племенска мржња појединих пречана узела толико маха, да је у једној министарској седници једном пречанину један његов иначе политички једномишљеник морао рећи: „Мени је доста те ваше Хрватофобије! “ Колико се иде далеко са том Хрватофобијом, показује овај пример. Садашња загребачка жупанија броји 630.000 становника и прва је била ове године у целој држави по наплати пореза и давању рекрута (са 970, мањка у српским селима). Око ове жупаније могла би се образовати једна загребачка област, која би испуњавала све услове за самоуправу. Ту је потпуна хомогеност, довољна финансијска снага, развијена саобраћајна средства. Цео овај крај тако је везан заједничким интересима и тако има своје средиште у Загребу све до словенске међе, да би се од њега могла одузети територија само са западне стране. Ако би се одузимала територија са јужне и источне стране, загрозило би се битним економним интересима; ако би се одузимала територија са северне стране, загрозило би се важним државним интересима (због туђинског менталитета у Међумурју). Али због хрватофобије ова област неће бити образована у својој потпуности; него ће се извршити на њој неприродне ампутације.

Правилан рад на увођењу новог устава у живот тражи да се свуда задобије поверење народа за тај устав. И онда када постоје најнормалније прилике ваља обратити пажњу да се за увођење устава употребе људи којима народ верује, и да се сав посао сврши мирним и благим начином, без потреса . и сукоба. Колико се тек мора на све то пазити код нас где је већ посејано неповерење према уставу код хрватског дела нашег народа. Тај је део већ раздражен, и сматра да је нови устав једна врста одмазде и освете коју пречански Срби врше над њиме. И пошто Хрвати сматрају да су пречански Срби хтели да им с тим уставом терају инат, то наши политичари треба да имају врло много такта, при увођењу новог устава, па да на пречански инат Хрвати не одговоре својим инатом. i Докле се устав није донео, била је потребна једна политичка група која ће све друге обзире жртвовати интересима државног јединства. Данас, државно јединство није више изложено никаквој опасности, и зато је најпречи задатак да се код свих делова нашег народа утврди вера у нашу нову. државу, у широку толерантност њене политике и потпуну