Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 153

непристрасност њене управе. Ако се пре доношења Устава морала водити искључива и непопустљива политика према свима онима који државно јединство оспоравају или га само условно и са резервама примају, сада, после изгласаног Устава, ваља гледати да се тактом и толерантношћу придобију за ново стање и они елементи који су му раније били противни. Ми смо дубоко уверени да Шумадинци, са својим политичким слободоумљем и са својим државничким искуством, имају више способности за такву широкогруду конструктивну политику него Пречани, који не могу да изађу из оквира уске локалне политике и не могу да се уздигну изнад ситних 4pтијских мржња и завада из прошлости. Опасност за нашу нову државу долази од двоглаве племенске демагогије, која тежи да фанатизира српске и хрватске масе за старе историјске символе. Спас нам може доћи само од једне умерене и помирљиве политике која би сузбила обе крајности и српску и хрватску.

; ВЕРУС

У ОДБРАНУ СЕЉАЧКИХ ВЕЋА У ХРВАТСКОЈ.

У „Књижевном Гласнику“ од 16 августа ове године изашао је у „Политичком Прегледу“ (Унутрашња Политика) чланак „О приликама у Хрватској“ са потписом „Верус“ који садржи љут, нетачан и неправедан напад на „Сељачка Већа“ у Хрватској, а тиме и на мене, јер ја сам та Већа организирао и њихов сам вођа, као Главни Секретар Савеза Већа. Ценим „Књижевни Гласник“, као угледну нашу књижевну ревију. До рата био сам његов сарадник. То су разлози зашто на чланак одговарам и ако иначе немам обичај освртати се много на нападе у нашој штампи. Налазим да Гласник примајући овај мој одговор служи на корист и ствари и својим читаоцима и себи, јер мој чланак показаће, како би било штетно и по ствар, и по овако угледан лист, када би „Верусов“ напис остао без одговора. Захвалан сам, зато, уредништву што прима мој чланак.

Све. у свему што „Верус“ каже за Већа јест да су у демагогији, у свом моралу уопште, гора од Радићевих ! Он црпе своје доказе из разних поверљивих предмета, које могу знати само полицијске и војне власти, због чега мора чланак да потиче негде из близине прошле бивше владе у Хрватској. Ово је потребно истаћи зато што су Већа стајала у борби против те владе, па се са тога гледишта даде напад на Већа разумети, али се не може толерирати са гледишта. праведности.

Одбијајући најодлучније кетачан приказ рада Већа, пре него што пређем на. доказе које чланак наводи, хоћу да кажем неку реч о карактеру народа уопште, који је у Већима, што ће одмах показати немогућност тврђења „Верусових“.