Српски књижевни гласник

154 Српски Књижевни Гласник.

Већа су створена у нашим националним крајевима сељачким, познатим са својег епског гледања на ствари и живот: и управо религијске неке вере и љубави према Србији u краљу Петру. То су сељачки српски крајеви Лике, Баније, Славоније, остале: Хрватске, Босанске Крајине и северне Далмације, који су се пре рата у Аустрији одлучно политички борили против Беча и Пеште и зато ишли у тамнице. По-

зната је велеиздајничка парница у Загребу 1908, поводом које-

је данашњи орган Већа „Српско Коло“ забрањено 'било, а. његов уредник, брат мој Адам, са 52 народна првака из Лике, Баније и Славоније дошао у тамницу. Када је настао“ рат „Српско Коло“ угушено је, уредник опет ишао у тамницу, а сељачки свет из крајева где су Већа дао је Србији читаве: пукове добровољаца, што у Русији, што из Америке, Како могу Већа таквог сељака бити гора од Радићевих, чији сељаци заведени од својих вођа, пре рата Србе нису ни признавали, за време рата борили се одушевљено за Аустрију, називајући. краља Петра опанчарем 7 Када је била буна због жигосања стоке, сељаци Сељачких Већа частили су комисије, док су: Радићеви убијали чиновнике. Уз све то нека се узме у обзир, да сељаци Већа спадају у најсиромашнији део народа у Хрватској, док су главна снага Радића најимућнији сељачки крајеви Хрватске.

Учитељ сељака у Већима било је пре рата „Српско. Коло“, и данас је. Оно није никада демагогисало као Радићев. „Дом“. Износило је сељаку и његове мане, учило га да оснива земљорадничке задруге, читаонице, соколе, чувању здравља и бољем обрађивању земље. Тај правац задржало је и после ослобођења 1919 када је поновно покренуто под мојим главним уредништвом. Ојачала је у листу само социјално- економска страна програма и рада, што је природна последица сиромаштва народа и потребе да национално ослобођење буде допуњено економским. Све друго остало је исто. Љубав према Србији развила се у љубав према целој новој држави. А остало је исто и братско држање према Хрватима, које је од. увек било један од главних циљева нашег рада у народу где су Већа. Каква је разлика у томе између Већа и Радићевих одбора! У Већима има и Хрвата сељака, мало, али их има. У Главном Већу,“ које управља Савезом, потпредседник је Хрват сељак, а неколико је сељака Хрвата одборника. Пра-· вила Већа траже љубав за Хрвате, на састанцима Већа увек се манифестира за јединство. Док је тако у“Већима Радићеве организације, састанци и правила знају само за Хрвате и мржњу на Србе. У правилима Већа је нарочита тачка којом се тражи целукопност државе и потпуно јединство народа, а Радићеве организације траже Хрватску републику“ и воде: борбу против“ нове државе. Из овога свега већ оцениће свако где је боље, а где је горе.