Српски књижевни гласник

156 ~ Српски Књижевни Гласник.

сељаци Лике и Баније, као пре рата, и после рата су запостављени, а цео српски део у Хрватској трпи много због увреда, које се са друге стране наносе непрестано свему оном што је њима најсветије, док су у Загребу подигнуте безбројне нове високе школе, по хрватским варошицама нове гимназије, сирота сељачка српска Банија није могла од ослобођења до данас добити ни једну нову основну школу и ако је најзапуштенија од пре у просвети! Сиромашни сељаци са којима се тако поступа „Верусу“ су мање вредни, па тобоже зато неумерени. Радићеви богатији људи бољи су господари. Каква неправда у тим речима!

Иста која у позиву да се Шумадинци без Срба у Хрватској споразумеју са Хрватима. То је старо државно-праваштво, које признаје Србе у Србији, али не у Хрватској. У томе је слаби темељ и целе Радићеве политике. У Хрватској има преко пола милиона сељака Срба, који имају око 20 својих посланика према Радићевих 50. Чак Радић са 50 неће да се покори вољи 220 што су гласали за Устав, понаша се као неограничени господар Хрватске, без обзира на ово пола милиона браће сељака Срба. Удара на хегемонију Срба и тражи право самоопредељења за Хрвате, а Србе у Хрватској и не пита за њихово мишљење. Хоће да води политику сељачку, а вређа својим радом пола милиона сељака Срба који живе кућу уз кућу са његовим људима. Таква политика је неправедна.

Ако се искрено хоће споразум нека се направи најпре у Хрватској између Хрвата и Срба тамо само такав биће потпун и трајан и користан држави. Сваки други неће уродити плодом. Они који стварају Хрватску Ирску у Југославији, треба да знају да стварају и Српску Ирску у Хрватској, јер без обазирања на вољу пола милиона сељака Срба у Хрватској не да се створити мир у њој.

Искрена велика озбиљна брига и политика за сељака треба да нас сложи и измири у великој, у корист сељаштва и свих других сталежа, учвршћеној јединственој Југославији. Све друге политике не воде циљу, па их зато треба одбацити.

То је мој цео одговор Верусу. МИЛАН ПРИБИЋЕВИЋ.