Српски књижевни гласник

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига 1У, Број 1. — 1 Септембар, 1921.

У ГОСТИМА.

(ЧОВЕК ПРИЧА ПОСЛЕ РАТА.) (Крај.) IV

А воз јури, лети. „Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима 7 Како изгледају снајка, децаг7 Боба, свакако, велика девојчица 7 Али какав сам ја човек, како сам могао само да чекам толике опомене па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много ранијег Деца спавају. На кога личе7 Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали у очи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све доживљаје, сву нашу прошлост тако бурну, мученичку, али богме, и јуначку... Она је ствар, без сумње, изравната: она његова мучна сумња коју ми је узгред и врло опрезно наговестио онога дана кад смо се, после ослобођења, први пут срели у Новом Саду. Али ко је тај нитков што се усудио оклеветати једну жену као што је моја снајка7 Од онда се, истина, нисмо видели. А дивно је и невиђено било онога дана кад је он с пуком улазио у Нови Сад. Цела варош подигла се беше да их дочека. Моје нестрпљење да га видим, кад сам сазнао да пук туда пролази за Суботицу, не може се описати. Цела варош, кажем, изашла је за дочек: девојке, соколи, деца, музика, корпорације, цилиндери, сва Солајка, полицајци у мађарској униформи

: 1